• Početna
Aktuelne vesti
Besplatni propisi
Besplatne javne nabavke
Aktuelni statistički podaci
Aktuelna glasila
Novo u bazi
Marketing
Facebook
Kompanijske vesti
Društvena odgovornost
• Podrška na daljinu
• Prezentacija
• O nama
• Proizvodi
• Savetovanja
• Cenovnik
• Pretplata
• Edukacija
• Korisnički kutak
• Download
• Kontakt
• Linkovi

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Januar 01/2012

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:

KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O TEHNIČKIM I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA PLASTIČNE KESE SA ADITIVOM ZA OKSIDACIONU RAZGRADNJU I BIORAZGRADNJU, O OCENJIVANJU USAGLAŠENOSTI I USLOVIMA KOJE MORA DA ISPUNI IMENOVANO TELO - "Sl. glasnik RS", br. 3/2012

ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

• PRODUŽENE AUTONOMNE TRGOVINSKE MERE EVROPSKE UNIJE NAMENJENE ZEMLJAMA I TERITORIJAMA ZAPADNOG BALKANA: • Od 1.1.2011. godine stiče se pravo na refundiranje plaćenih carinskih dažbina na voće i povrće iz Gl. 7 i 8 Kombinovane nomenklature, za koje je tokom 2011. godine naplaćivana specifična carina za uvoz u EU •

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE POVODOM POSTUPANJA MINISTARSTVA PRAVDE U POGLEDU NAČINA VREDNOVANJA RADA SUDIJA

Društvo sudija obratilo se Visokom savetu sudstva 20.2.2012 upozoravajući ga na mere kojima Ministarstvo pravde protivpravno zadire u nadležnosti Saveta u vezi sa vrednovanjem rada sudija.

Ministarstvo pravde, naime, početkom februara 2012, obavestilo je sudove da su izmenjeni svi izveštaji u kojima se prikazuje kvalitet rada sudija.

Ministarstvo pravde ovlašćeno je da prikuplja statističke podatake, a ne i da određuje merila kojima bi se vrednovao rad sudija. Umesto da prati rad sudova, propisivanjem "statistike" koja faktički predstavlja merilo za vrednovanje rada sudija, Ministarstvo pravde dira u samostalnost i nezavisnost sudija. Takav akt Ministarstva pravde je ništav.

Propisivanjem načina na koji će se prikazivati kvalitet rada sudija, kao i merilom za ocenu rada sudija uvedenim počev od 1.1.2010 - procentom savladavanja priliva, Ministarstvo pravde preuzelo je nadležnost Visokog saveta sudstva, suprotno ustavnom načelu o vladavini prava koja počiva na podeli vlasti i nezavisnosti sudske vlasti i na ustavnom položaju Visokog saveta sudstva kao garanta nezavisnosti sudova i sudija.

Društvo sudija predlaže da Visoki savet sudstva preduzme sve neophodne mere, uključujući i pokretanje postupka pred Upravnim sudom kako bi se vrednovanje rada sudija vršilo u skladu sa važećim Merilima za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti.

Dopis Društva sudija Srbije Visokom savetu sudstva možete preuzeti na http://www.sudije.rs/files/file/pdf/DOPIS%20VSSu%2011-12%20od%2020_02_2012.pdf

Izvor: Vebsajt Društva sudija Srbije, 21.2.2012.

ZAŠTITNIK GRAĐANA UTVRDIO NEPRAVILNOSTI U RADU INSPEKTORATA ZA RAD

U postupku kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Inspektorata za rad, Zaštitnik građana je utvrdio nepravilnosti u radu koje se ogledaju u neodgovaranju na podnetu pritužbu građanina i nejednakim postupanjem prema građanima u istoj pravnoj situaciji čime su prekršena prava građanina, kao i principi dobre uprave.

Zaštitnik građana je preporučio Inspektoratu za rad da bez odlaganja razmotri pritužbu građana koji se obratio ovoj instituciji i da mu nakon sagledavanja svih navoda pritužbe dostavi pisani odgovor uz izvinjenje za načinjeni propust. Inspektorat za rad će u svom budućem radu, kaže se u preporukama Zaštitnika građana, ažurno i blagovremeno razmotriti svaku predstavku koja mu je dostavljena, obavestiti građanina o svom stavu, kao i eventualnom daljem postupanju. Takođe, Inspektorat za rad će ubuduće po prijavama građana u oblasti rada i radnih odnosa postupati prema građanima na dosledan način, odnosno, pođednako prema svim građanima u istoj pravnoj situaciji.

Inspektorat za rad u obavezi je da u roku od 60 dana Zaštitnika građana obavesti o postupanju po preporukama.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 21.2.2012.

MMF DAO PREPORUKE BUDUĆOJ VLADI SRBIJE: DA BEZ ODLAGANJA SPROVEDE "GILJOTINU" PROPISA, IZMENE ZAKONA O RADU I REFORMU PENZIJSKOG SISTEMA, KAO I DA SMANJI BROJ ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU

Buduća Vlada Srbije će bez odlaganja morati da sprovede "giljotinu" propisa, izmene zakona o radu i reformu penzijskog sistema, kao i da smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, preporučio je Međunarodni monetarni fond nakon posete Srbiji od 2. do 9. februara. Republičke vlasti će, ako žele da održe poverenje tržišta u Srbiju i pored činjenice da je zamrznut aranžman sa MMF-om, morati do juna da smanje diskrecione rashode i(li) da ne izdaju garancije javnim preduzećima preko iznosa definisanog u programu. U preporukama ove finansijske institucije objavljenim na sajtu Narodne banke Srbije (NBS) stoji i da nastavak aranžmana iz predostrožnosti od 1,1 milijarde evra zavisi od dogovora MMF-a i nove vlade o merama koje će eliminisati dodatnu potrošnju i povećanje duga.

Preliminarno je dogovoreno da će se misija MMF-a vratiti u Beograd sredinom 2012. da bi razgovarala sa novom vladom o koracima potrebnim da se nastave revizije programa.
Aranžman sa MMF-om je zamrznut jer je Vlada budžetom za 2012. predvidela fiskalni deficit najmanje za 1% BDP veći nego što je dogovoreno tokom revizije aranžmana krajem 2011. Kako je precizirano, MMF očekuje da će fiskalni deficit u ovoj godini dostići najmanje 5,25% BDP umesto 4,25% BDP koliko je predviđeno fiskalnim programom iz novembra prošle godine. Uz to, postoji dodatni rizik da deficit bude veći i od 5,25%, piše u preporukama MMF-a, objavljenim posle nedavne posete misije Srbiji.

MMF je istakao da su preveliki broj propisa kao i brojne takse na lokalnom i centralnom nivou opterećenje za privatni sektor zbog čega ih treba smanjiti.

MMF smatra da Srbija odmah posle izbora treba da donese plan srednjoročnih reformi kako bi se dug spustio na održiv nivo ispod zakonom propisane granice od 45% BDP. MMF ocenjuje da su već sada potrebe Srbije za otplatom duga visoke zbog čega finansiranje višeg deficita od planiranog predstavlja problem. Ako želi da poveća deficit za ovu godinu, Vlada će morati da donese program srednjoročnih reformi.

To znači da će Vlada morati da smanji subvencije i transfere, kao i da smanji zarade u onim državnim sektorima gde one nisu u skladu sa pravilima o indeksaciji.

Uz to, MMF preporučuje povećanje stope poreza na dodatu vrednost "koja je i dalje jedna od najnižih u regionu" i proširenje poreske osnovice poreza na dobit preduzeća, zakona o imovini i na dohodak građana. Preporučuje se i reforma zaposlenosti u javnom sektoru, uključujući zdravstvo i obrazovanje, racionalizaciju državnih i društvenih preduzeća i penzionu reformu.

S obzirom da su izdvajanja iz budžeta za penzije velika, i da je stanovništvo Srbije sve starije, buduća Vlada ima dve opcije: ili će drastično smanjiti odnos između poslednje plate i prve penzije koju penzioner primi, ili će podići starosnu granicu za penzionisanje kako bi se broj zaposlenih na jednog penzionera povećao.

Ipak, kako se navodi, druga opcija se smatra poželjnijom, pošto bi prva opcija možda podrazumevala veliko smanjenje penzija što nije socijalno prihvatljivo.

Sledeća vlada bi trebalo da razmotri sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja socijalnih doprinosa i povećanje indirektnih poreza i poreza na imovinu.

Dugovi javnih preduzeća takođe opterećuju budžet zbog čega treba nastaviti privatizaciju društvenih preduzeća i prodaju sporednih delatnosti. Naročito se ističe da treba poboljšati transparentnost u radu javnih preduzeća tako što će se redovno objavljivati finansijski izveštaji a direktori birati isključivo na osnovu profesionalnih kriterijuma.

Prvi korak nove vlade u oblasti rada treba da bude usvajanje ranije dogovorenih izmena zakona o radu tako da se ubuduće otpremnine računaju samo na osnovu staža kod poslednjeg poslodavca i da se ugovor o radu na određeno vreme produži sa jedne na tri godine.

MMF je upozorio i na visoku nezaposlenost u Srbiji. "Stopa nezaposlenosti je porasla na preko 24% i predstavlja jedan od ključnih razloga za zabrinutost u narednom periodu", ukazao je MMF.

MMF je naveo i da se, i pored pogoršanja globalnog ekonomskog i finansijskog okruženja, poverenje investitora u Srbiju uglavnom održalo.

MMF očekuje da će se inflacija koja je početkom 2011. dostigla najviši nivo od skoro 15%, približiti ciljanoj stopi Narodne banke Srbije, uz dozvoljeno odstupanje početkom 2012. godine.

"S obzirom na to da se očekuje da će se evro zona opet naći u recesiji, očekuje se da će BDP Srbije zabeležiti rast od samo jednog procenta ove godine", navodi MMF, uz napomenu da se njegovo predviđanje poklapa sa prognozom Narodne banke Srbije.

Prema oceni MMF-a, ekonomska aktivnost u Srbiji je i dalje ugrožena zbog velikih ukupnih potreba za finansiranjem platnog bilansa i javnog sektora. "Mada su devizne rezerve i državni depoziti Srbije značajni, pokrivanje potreba za finansiranjem u slučaju ozbiljnog poremećaja na tržištu, predstavljalo bi izazov", ukazao je MMF.

Izvor: Euractiv.rs, Beta, 21.2.2012.

SAOPŠTENJE POVERENIKA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI POVODOM MEĐUNARODNOG DANA SOCIJALNE PRAVDE

U danu kada Srbija i svet obeležavaju Međunarodni dan socijalne pravde, treba se podsetiti da je socijalno pravedno ono društvo u kome svi ljudi imaju uslova da žive dostojanstveno od svog rada i imaju jednake mogućnosti da ravnopravno, bez ikakve diskriminacije, učestvuju u društvenom, ekonomskom, političkom i kulturnom životu zajednice.

Socijalna pravda uslov je društvenog napretka a ključne tačke društva socijalne pravde su borba protiv siromaštva, ostvarivanje prava na rad, ravnopravnost polova i stvaranje jednakih šansi za sve. Ukoliko ove probleme ne budemo efikasno rešavali, stvaraćemo samo nove društvene nepravde i novim generacijama ostaviti u nasleđe društvo bez perspektive za napredak.
U Srbiji koja se danas suočava sa posledicama ekonomske krize, skoro 10 osto stanovništva živi u teškom siromaštvu, a mnoge društvene grupe nalaze se na marginama društvenog života, u nemogućnosti da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, stanovanje. Zato je danas više nego u drugim vremenima neophodno pokazati humanizam, solidarnost i odgovornost za one koji su najugroženiji i najranjiviji i koji bez pomoći šire društvene zajednice ne mogu rešiti svoje osnovne egzistancijalne probleme.

Izvor: Vebsajt Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, 21.2.2012.

JAVNI DUG SRBIJE IZNAD ZAKONSKE GRANICE S TENDENCIJOM RASTA, OCENJUJE FISKALNI SAVET: Neophodno u kratkom roku doneti mere kojima će se značajno usporiti, a potom i zaustaviti trend rasta javnog duga, u protivnom postoji opasnost da investitori vrlo brzo izgube poverenje u održivost javnih finansija u Srbiji

Fiskalni savet ocenjuje da je na kraju 2011. godine javni dug Srbije iznosio 46,4 odsto BDP-a, što je iznad zakonske granice od 45 odsto, a da će na kraju ove godine iznositi oko 51 odsto BDP-a, ali postoje rizici da bude i veći i da dostigne i 55 odsto.

S obzirom da će dug nastaviti da raste u ovoj i narednim godinama, FS smatra da je Vlada Srbije dužna da usvoji program za smanjenje javnog duga već prilikom rebalansa budžeta Republike za 2012. godinu, saopštio je savet.

U kratkom roku je neophodno doneti mere kojima će se značajno usporiti, a potom i zaustaviti trend rasta javnog duga, u protivnom postoji opasnost da investitori vrlo brzo izgube poverenje u održivost javnih finansija u Srbiji, upozorio je savet.

Kako je istaknuto, u 2011. godini narušeno je fiskalno pravilo o visini javnog duga,što je za javne finansije najopasnije, i nije u potpunosti ispoštovano pravilo o deficitu.

Ne samo da je prekoračena zakonska granica od 45 odsto BDP-a, već će javni dug nastaviti da raste i u srednjem roku ukoliko se ne donesu mere fiskalne konsolidacije, navodi se u saopšatenju FS i dodaje da je ispoštovano posebno pravilo o indeksaciji penzija i zarada.

Deficit opšte države u 2011. je bio za pet milijardi dinara veći od onog koji propisuju fiskalna pravila. Stvarni problem ipak nije manje povećanje deficita, već uspostavljanje negativnih trendova i odlaganje pojedinih obaveza za 2012. godinu.

Imajući to u vidu FS procenjuje da će ove godine biti neophodno dodatno prilagođavanje za oko jedan odsto BDP-a, kako bi se ispunio ciljani deficit od 4,25 odsto BDP-a.

Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug je na kraju decembra dostigao 45,1 odsto BDP-a. Na to treba dodati i negarantovani dug lokalne samouprave od 1,4 odsto BDP-a, pa je ukupna visina iznosila 46,4 odsto BDP-a, a stvarna je verovatno još viša, budući da postoje nagomilane docnje pojedinih budžetskih korisnika.

Budući da će i za vraćanje tih docnji biti potrebno zaduživanje, stvarni javni dug je već na kraju 2011. godine verovatno premašio 47 odsto BDP-a, objašnjeno je u saopštenju.

Analiza ukazuje da će on nastaviti da raste, pa bi i uz smanjenje fiskalnog deficita u srednjem roku dostigao nivo od oko 55 odsto BDP-a, što bi sa pristizanjem obaveza po osnovu restitucije, u 2015. verovatno premašilo čak i mastriški kriterijum od 60 odsto BDP-a, pa njegovo smanjene neće biti moguće pre 2016. godine.

FS je ocenio da pravilo o visini deficita nije u potpunosti ispoštovano budući da je deficit opšte države bio neznatno viši od planiranog (za pet milijardi dinara), pa je iznosio 4,7 umesto 4,5 odsto BDP. Do blagog prekoračenja došlo je zbog manjeg priliva javnih prihoda od planiranog, a ne usled povećanja ukupnih javnih rashoda.

Analiza ukazuje na posebno zabrinjavajući podatak da je na nivou lokalne samouprave napravljen veći deficit od planiranog (16 milijardi dinara umesto 12 milijardi), iako su krajem godine lokalnoj samupravi povećani prihodi za osam milijardi dinara.

FS ocenjuje da prekoračenje fiskalnog deficita prošle godine nije veliko, ali da negativni trendovi ukazuju, da će biti vrlo teško ostvariti planirani fiskalni deficit u ovoj godini od 152 milijarde dinara, ili 4,25 odsto BDP-a, zbog cega je neophodno dodatno budžetsko prilagođavanje oko jedan odsto BDP-a.

Izvor: Tanjug, 21.2.2012.

KONKURS ZA ETNIČKE ZAJEDNICE NA TERITORIJI APV: Raspisan konkurs za sufinansiranje redovne delatnosti, projekata i organizovanje manifestacija, kao i nabavke opreme i investiciona ulaganja organizacija etničkih zajednica sa teritorije APV u 2012. Godini • Rok za podnošenje prijava je 20. mart 2012. godine •

Na osnovu člana 3. Odluke o dodeli budžetskih sredstava Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine za dotacije organizacijama etničkih zajednica ("Službeni list APV" broj: 5/2006), Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice raspisuje konkurs za dotacije organizacijama etničkih zajednica u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Konkurs se raspisuje za sufinansiranje redovne delatnosti, projekata i organizovanje manifestacija, kao i nabavke opreme i investiciona ulaganja organizacija etničkih zajednica sa teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine u 2012. godini.

Raspodela sredstava

Konkurs se raspisuje na ukupan iznos od 30.500.000,00 dinara.
Ukupan iznos sredstava za organizacije etničkih zajednica
- Mađari  14.820.000,00
- Hrvati 3.130.000,00
- Slovaci 3.130.000,00
- Rumuni 2.330.000,00
- Romi 1.500.000,00
- Rusini 1.200.000,00
- Bunjevci 1.100.000,00
- Makedonci 680.000,00
- Ukrajinci 424.000,00
- Nemci 296.000,00
- Česi 130.000,00
- Aškalije  100.000,00
- Egipćani 100.000,00
- Grci 100.000,00
- Ostali 1.460.000,00
Ukupno 30.500.000,00

Uslovi konkursa

Rok za podnošenje prijava je 20. mart 2012. godine.
• Na konkurs se mogu prijaviti isključivo registrovana pravna lica - organizacije i udruženja pripadnika etničkih zajednica sa sedištem na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, čija se delatnost zasniva na očuvanju i negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta ili čija se delatnost zasniva na očuvanju i unapređenju međunacionalne tolerancije.
• Na Konkurs se ne mogu prijavljivati direktni i indirektni budžetski korisnici.
• Neće se uzimati u razmatranje neblagovremene i nepotpune ili nepravilno popunjene prijave, prijave koje nisu podnete od strane ovlašćenih lica, kao ni prijave koje nisu predmet Konkursa.
• Neće se uzimati u razmatranje prijave od strane aplikanata kojima su dodeljena sredstva po osnovu prethodnih konkursa Sekretarijata, a nisu izmirili preuzete obaveze po tim konkursima ili nisu blagovremeno, do isteka roka za prijavu po ovom konkursu, zatražili od Sekretarijata produženje roka za realizaciju sredstava dobijenih po osnovu ranijih konkursa Sekretarijata.
• Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice zadržava pravo da od podnosioca prijave po potrebi zatraži dodatnu dokumentaciju i informacije ili izađe na lice mesta, odnosno da za dodelu sredstava odredi ispunjenje dodatnih uslova;
• Sekretarijat nije obavezan da obrazloži svoje odluke;
• Protiv ovih odluka Sekretarijata ne može se uložiti pravni lek;
• Prijave i priložena dokumentacija se podnosiocima ne vraćaju.

Način apliciranja

• Prijave se podnose u dva primerka, sa dve izjave overene i potpisane od strane ovlašćenog lica podnosioca prijave, isključivo na konkursnim obrascima Sekretarijata. Kompletna konkursna dokumentacija sa uputstvima i pravilima može se preuzeti od ponedeljka 20. februara 2012. godine u prostorijama Sekretarijata ili na web adresi www.puma.vojvodina.gov.rs
• Uz prijavu se obavezno podnosi :
1. Zvaničan dokaz o registraciji organizacije;
2. Potvrda o poreskom identifikacionom broju;
3. Zvaničan dokaz o otvorenom računu u banci.
• Prijave na konkurs se podnose na srpskom jeziku ili na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini;

Pravni osnov

Konkurs za dodelu sredstava organizacijama etničkih zajednica u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini raspisuje Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice na osnovu Odluke o dodeli budžetskih sredstava Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine za dotacije etničkim zajednicama ("Službeni list APV" broj 5/2006-103).
Sredstva za dodelu po Konkursu obezbeđuju se u Budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Uslovi konkursa

1. Korisnici

Pravo na dodelu budžetskih sredstava po ovom Konkursu imaju udruženja, organizacije i druge asocijacije (u daljem tekstu: organizacije), koje ispunjavaju sledeće opšte i posebne uslove, i to:

- Opšti uslovi

• da imaju sedište na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine;
• da su registrovane kod nadležnog organa za registraciju;
• da poseduju račun u poslovnoj banci.

- Posebni uslovi

• da su organizacije pripadnika etničkih zajednica i da se njihova delatnost zasniva na očuvanju i negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta, ili;
• da su organizacije čija se delatnost zasniva na očuvanju i unapređenju međunacionalne tolerancije.

Sredstva se NE dodeljuju sledećim subjektima:

• fizičkim licima;
• direktnim i indirektnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije i/ili budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine;
• privrednim subjektima;
• drugi subjektima u skladu sa Odlukom.

2. Kriterijumi za raspodelu sredstava

Sredstva se dodeljuju za sufinansiranje:

- redovne delatnosti;
- nabavke opreme;
- projekata i organizovanja manifestacija,

i to naročito za:

• stvaranje uslova za razvoj kulture, nauke i umetnosti;
• negovanje i podsticanje narodnog stvaralaštva;
• programe i projekte multikulturalnog karaktera u cilju razvijanja duha tolerancije;
• predstavljanje kulturnih dobara od izuzetnog značaja; prilog K1
• očuvanje i negovanje jezika, narodnih običaja i starih zanata;
• zaštitu i prezentaciju folklornog nasleđa;
• književno, dramsko, scensko, muzičko i likovno stvaralaštvo, memorijale, festivale, jubilarne manifestacije, umetničke kolonije, kampove;
• negovanje i razvoj amaterizma, gostovanja ansambala;
• naučna istraživanja;
• saradnju sa matičnim zemljama i druge oblike međunarodne saradnje; i
• ostale programe i projekte usmerene na ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Prilikom određivanja visine učešća u finansiranju redovne delatnosti, nabavke opreme, odnosno projekata i manifestacija, primenjuju se sledeći kriterijumi:

• ukupni materijalni troškovi;
• prostorni karakter i značaj manifestacije ili projekta (međunarodni, multietnički, od šireg značaja, međuopštinski, lokalni itd.);
• vremensko trajanje manifestacije;
• broj učesnika;
• interesovanje i posećenost od strane publike;
• kontinuitet i redovnost održavanja manifestacije;
• medijski publicitet (televizijski i radio-prenosi ili snimci, izveštavanje štampe i drugi načini prezentacije);
• prateće i naknadne aktivnosti (poseban nastup i predstavljanje pobednika, gala-večeri, izdavanje zbornika, kataloga i drugih publikacija i sl.);
• broj zaposlenih lica kod podnosioca zahteva;
• ostale aktivnosti, manifestacije i priredbe koje organizuje podnosilac zahteva; i
• finansiranje manifestacija od strane drugih organa, organizacija, fondova, sponzora ili donatora iz zemlje ili inostranstva.

Način i pravila podnošenja prijava

• Prijave se podnose u pismenoj formi isključivo na konkursnim obrascima Sekretarijata (prilog K1), u dva primerka, sa dve izjave overene i potpisane od strane ovlašćenog lica podnosioca prijave.
• Prijave na konkurs se podnose na srpskom jeziku ili na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini;
• Prijave se podnose lično (predajom pisarnici pokrajinskih organa uprave u Novom Sadu - zgrada Vlade APV) - ili se upućuju poštom na adresu: Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 21000 Novi Sad, Bulevar Mihaila Pupina 16 - ZA KONKURS
• Neće se uzimati u razmatranje prijave poslate faksom ili elektronskom poštom (e-mail), odnosno na drugi način, sem na način predviđen Konkursom.

Uz prijave se obavezno podnosi i sledeća dokumentacija:

• Zvaničan dokaz o registraciji organizacije;
• Fotokopija potvrde o poreskom identifikacionom broju;
• Zvaničan dokaz o otvorenom računu u poslovnoj banci.

Neće se uzimati u razmatranje prijave koje:

• nisu blagovremeno dostavljene Sekretarijatu (dostavljene u roku koji je predviđen u Konkursu);
• nisu podnete na konkursnom obrascu Sekretarijata;
• nisu potpisane od strane ovlašćenog lica;
• nisu overene pečatom organizacije;
• su nepotpune, neuredne, nečitke, ispisane grafitnom olovkom;
• su podnete od strane subjekta koji nema pravo prijavljivanja na Konkurs.
Neće se takođe uzimati u razmatranje prijave onih organizacije koje nisu podnele programski i finansijski izveštaj o utrošku sredstava dodeljenih toj organizaciji po prethodnim konkursima Sekretarijata.

Postupak

Rok za podnošenje prijava utvrđuje se pojedinačnim konkursom.
Konkurs se objavljuje u sredstvima javnog informisanja i na zvaničnoj web prezentaciji Sekretarijata, na adresi: www.puma.vojvodina.gov.rs
Nakon isteka roka za prijem prijava na konkurs, blagovremene i potpune prijave dostavljene na jedinstvenom obrascu, Sekretarijat prosleđuje nacionalnim savetima nacionalnih manjina (u daljem tekstu: nacionalni saveti).
Nacionalni saveti su dužni da u roku od 15 dana od dana prijema prijava, dostave pokrajinskom sekretaru za propise, upravu i nacionalne zajednice (u daljem tekstu: pokrajinski sekretar), predlog za dodelu sredstava.
Prijave o kojima se nacionalni saveti nisu izjasnili u predviđenom roku, prijave organizacija pripadnika etničkih zajednica koje nisu osnovale nacionalni savet, kao i prijave ostalih organizacija, razmatra posebna konkursna komisija.
Posebnu konkursnu komisiju obrazuje pokrajinski sekretar rešenjem u kom utvrđuje rok za dostavljanje predloga za dodelu sredstava.
Nakon razmatranja podnetih prijava, posebna konkursna komisija u roku utvrđenom rešenjem o obrazovanju, dostavlja predlog za dodelu sredstava pokrajinskom sekretaru.
Pokrajinski sekretar razmatra predloge za dodelu sredstava nacionalnih saveta, odnosno posebne konkursne komisije i odlučuje o dodeli sredstava krajnjim korisnicima svojim rešenjem. Ovo rešenje je konačno i protiv njega se ne može uložiti pravni lek.
Sredstva se dodeljuju krajnjim korisnicima, u skladu sa planom dodeljivanja sredstava na osnovu kriterijuma konkursa i predloga nacionalnih saveta, odnosno posebne konkursne komisije.
Plan dodeljivanja sredstava donosi pokrajinski sekretar.
Rezultati konkursa se objavljuju na zvaničnoj web adresi Sekretarijata.

Obrazac prijave

Konkursni obrazac je sastavni deo konkursa čiju formu i sadržinu utvrđuje Sekretarijat, a možete ga preuzeti na http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=1051&PHPSESSID=7o7occi9dqdu6hgsqp8tfp8u23 (ONLINE)

Konkursni obrazac je sastavljen iz četiri dela, koji sadrže:

• kategorija aktivnosti/troškova za koje se traže sredstva po Konkursu (redovna delatnost; projekti i manifestacije; oprema i investiciona ulaganja);
• podatke organizacije koja konkuriše za sredstva po Konkursu;
• obrazložen zahtev za dodelu sredstava sa troškovnikom;
• Izjavu podnosioca prijave

Finansijski izveštaj

Finansijski izveštaj mora da sadrži:

- kratak opis ostvarenih namenskih troškova, overen pečatom i potpisom ovlašćenog lica;
- overene fotokopije računa, ugovora i drugih odgovarajućih dokaza o osnovu plaćanja usluga i dobara, koje su u direktnoj vezi sa namenom korišćenja dodeljenih sredstava;
- overene fotokopije izvoda iz ovlašćenih banaka o uplati sredstava od strane Sekretarijata i o isplati sredstava po osnovu plaćanja iz prethodne tačke.

Kontakt

1. Kontakt podaci Sekretarijata:
Republika Srbija - Autonomna Pokrajina Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 21000 Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 16, Tel.: +381 21 487 4213, 421 444, Faks:+381 21 557 074
2. Osoba zadužena za prijem prijava: Adrian Borka, Tel: 021 456 490; 021 487 46 08, Faks: 021 557 074, Web adresa: www.puma.vojvodina.gov.rs
Detaljnije informacije možete videti na http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/Konkursi/2012/manjine/Konkurs_manjine.pdf

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 20.2.2012.

OTVORENA 13. ZIMSKA ŠKOLA EVROPSKOG PRAVA NA ZLATIBORU: Škola će trajati do 26. februara 2012. godine, a tema ovogodišnje škole je "Prilagođavanje javnih preduzeća pravu EU"

U organizaciji Udruženja za evropsko pravo - Centar za pravo EU, Privredne komore Srbije i Nemačkog udruženja za međunarodnu saradnju (GIZ), na Zlatiboru se ove sedmice već 13. put održava Zimska škola evropskog prava.

Tema ovogodišnje škole je "Prilagođavanje javnih preduzeća pravu EU" i posvećena je usklađivanju poslovanja i reorganizaciji javnih preduzeća u skladu sa zahtevima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelaznog trgovinskog sporazuma (PTS). Kako su donošenjem zakona iz oblasti javno privatnog partnerstva, javnih nabavki, državne pomoći i konkurencije, stvoreni preduslovi za transformaciju javnog sektora i liberalizaciju poslovanja javnih preduzeća u Srbiji, u toku petodnevnog rada Zimske škole evropskog prava polaznici će se upoznati sa svim neophodnim informacijama od značaja za uspešnu transformaciju javnog sektora. Pripremljene su prezentacije o sadržini i obimu obaveze o prilagođavanju državnih preduzeća PTS i SSP, kao i o primeni pravila konkurencije na javna preduzeća. Zahvaljujući učešću predavača iz inostranstva, biće predstavljeni i primeri dobre prakse iz Nemačke, Makedonije i BiH.

U radu 13. Zimske škole evropskog prava eksperti Privredne komore Srbije, pripremili su dva predavanja. Vidosava Džagić, potpredsednica PKS govorila je o "Korporatizaciji javnih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća", a Miroslav Miletić, potpredsednik PKS u četvrtak će održati prezentaciju o "Pravnom okviru za primenu modela privatno - javnog partnerstva".

"Korporativno upravljanje se odnosi na preduzeća koja se nalaze u vlasništvu akcionara - akcionarska društva, na porodične kompanije bez obzira na veličinu i na preduzeća koja su vlasništvu države, a principi OECD-a se smatraju referentnom polaznom osnovom za međunarodnu praksu korporativnog upravljanja", rekla je Vidosava Džagić, potpredsednica PKS. Ona je naglasila da država treba da deluje kao informisan i aktivan vlasnik i da ustanovi jasnu i konzistentnu vlasničku politiku, osiguravajući da se upravljanje u državnim preduzećima obavlja na transparentan i odgovoran način, s potrebnim stepenom profesionalnosti i učinkovitosti. Vlast treba da razvije i objavi vlasničku politiku, ali nije potrebno da bude uključena u svakodnevno upravljanje u državnim preduzećima. Država treba da prepusti odborima javnih preduzeća da izvršavaju njihove nadležnosti i da poštuje njihovu nezavisnost. Imajući u vidu da je razvoj naš imperativ, postoji stalni zahtev, ali i potreba da se preduzeća u vlasništvu države restrukturiraju, privatizuju u celosti ili parcijalno, jer su sa ekonomske tačke gledišta neefikasna, nedovoljno modernizovana, imaju nerazvijenu infrastrukturu i politizovan menadžment. Jedno od rešenja je uvođenje korporativnog upravljanja, zaključila je Vidosava Džagić.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 21.2.2012.

DEVIZNE REZERVE NARODNE BANKE SRBIJE SU STABILNE, NA ZADOVOLJAVAJUĆEM NIVOU

Devizne rezerve NBS su stabilne, na zadovoljavajućem nivou i krajem januara iznosile su 11.603 miliona evra što je za 205 miliona evra više od nivoa iz novembra meseca prethodne godine.

Zbog primene nove regulative koja se odnosi na bilansne podatke banaka na dan 31.12, krajem decembra prethodne godine izdvojena obavezna rezerva banaka dobrovoljno je povećana na računima kod NBS za 555 miliona evra, što je istovremeno uticalo i na povećanje deviznih rezervi NBS. Poslovne banke imaju pravo da na račune kod NBS dobrovoljno izdvoje više obavezne rezerve od njihovog zahtevanog nivoa po propisima NBS.

Nakon tog privremenog rasta deviznih rezervi krajem prethodne godine do nivoa od 12.058 miliona evra u januaru su dobrovoljno više izdvojene obavezne rezerve banaka smanjene na zahtevani nivo pa su time i devizne rezerve zemlje približno vraćene na nivo s početka decembra meseca prethodne godine.

Krajem januara meseca devizne rezerve su za 205 miliona evra više od nivoa iz novembra meseca prošle godine.

Kabinet guvernera
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 21.2.2012.

GODIŠNJA KONFERENCIJA MLADIH SRPSKIH EKONOMISTA BIĆE ODRŽANA 14. I 15. JUNA 2012. GODINE • Rok za prijavljivanje je 15. april 2012. godine •

Kancelarija glavnog ekonomiste poziva Vas na Godišnju konferenciju mladih srpskih ekonomista 2012
Organizator: Narodna banka Srbije, Kancelarija glavnog ekonomiste
Datum održavanja: 14. i 15. jun 2012.
Mesto održavanja: Beograd, Narodna banka Srbije, Nemanjina 17
Rok za prijavljivanje: 15. april 2012. godine

Kontakt za prijavljivanje: conferences@nbs.rs . Formular i pozivno pismo možete preuzeti na http://www.nbs.rs/internet/latinica/95/konferencija.html (ONLINE)
O konferenciji

Narodna banka Srbije je 2011. godine prvi put organizovala Godišnju konferenciju mladih ekonomista u želji da naprednim studentima doktorskih studija i naučnicima koji su nedavno doktorirali omogući da predstave svoja istraživačka postignuća u svim oblastima ekonomije i finansija i da stupe u kontakt sa uglednim stručnjacima iz tih oblasti. Predviđeno je da svaka prezentacija traje oko 30 minuta, nakon čega sledi stručna diskusija sa istaknutim ekonomistima. Predavači i istaknuti ekonomisti će prisustvovati na svim prezentacijama, a radni jezik je engleski.

Najbolji predstavljeni rad će biti nagrađen. Putni troškovi biće nadoknađeni ograničenom broju učesnika iz inostranstva. Kotizacija se ne plaća.

Da biste se prijavili za učešće na konferenciji u ulozi predavača, pošaljite imejl na adresu: conferences@nbs.rs i priložite popunjen prijavni obrazac i rad koji želite da predstavite (u pdf formatu). Rok za podnošenje radova je 15. april 2012. Učesnici čiji su radovi prihvaćeni biće o tome obavešteni do 15. maja 2012.

Na konferenciji mogu da prisustvuju i ekonomisti koji ne nameravaju da predstave svoje radove. Njihov broj biće određen u skladu s brojem raspoloživih mesta. Takvi učesnici treba da pošalju popunjen prijavni obrazac do 1. juna 2012, a nakon tog dana organizator im ne može garantovati slobodno mesto na konferenciji. Ti učesnici nemaju pravo na nadoknadu putnih troškova.

Programski odbor konferencije: Čarls Engel (Univerzitet Viskonsin, Medison), Bojan Jovanović (Univerzitet u Njujorku), Vojislav Maksimović (Univerzitet Merilend), Pavle Petrović (Beogradski univerzitet), Branko Urošević (Beogradski univerzitet i Narodna banka Srbije).

Kancelarija glavnog ekonomiste
Narodna banka Srbije

Imejl: conferences@nbs.rs

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 21.2.2012.

KONKURS U VEZI POLITIKE ZA MLADE U APV: RASPISAN KONKURS ZA REALIZACIJU AKCIONOG PLANA POLITIKE ZA MLADE U AP VOJVODINI TOKOM 2012. GODINE • Konkurs traje do 6. marta 2012. godine, a projekat ne može trajati kraće od 30 dana i duže od devet meseci, a najkasnije do 20. decembra 2012. godine •

Konkurs je objavljen u utorak 21. februara 2012. god. u dnevnom listu "Dnevnik" i traje do 6. marta 2012. god.

U skladu sa planiranim aktivnostima za 2012. godinu i obezbeđenim budžetskim sredstvima, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu raspisuje Konkurs za realizaciju akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini tokom 2012. godine.

Konkurs je namenjen za finansiranje i sufinansiranje projekata organizacija, udruženja građana, Kancelarija za mlade, lokalnih samouprava i ustanova radi realizacije Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini, čije je sedište na teritoriji AP Vojvodine.

1. Oblast: OBRAZOVANJE MLADIH

• Podrška učešću učeničkih/studentskih parlamenata u unapređenju nastavnog sadržaja i razvoju programa vannastavnih aktivnosti i obuke;
• Programi neformalnog obrazovanja (seminari, radionice...);
• Afirmacija školskog sporta, sa ciljem učešća što većeg broja učenika/ca, posebno onih koji se ne bave sportom u sportskim klubovima;
• Jačanje kapaciteta mladih za upotrebu interneta za učenje i sticanje znanja i unapređenje računarske pismenosti među mladima.

Maksimalni iznos koji se odobrava za svaku od navedenih aktivnosti je 200.000,00 dinara.

2. Oblast: ZAPOŠLJAVANJE MLADIH

• Obuka mladih za planiranje karijere, pisanje radne biografije (CV), sastavljanje motivacionog pisma i ponašanja na razgovoru o zaposlenju sa poslodavcem;
•Treninzi za usvajanje veština pregovaranja, prezentacije, poslovne komunikacije, korspodencije i sl.;
• Obuke za pisanje biznis planova (preduzetništvo);
Maksimalni iznos koji se odobrava 200.000,00 dinara
• Promocija postojećih i novouvedenih programa zapošljavanja mladih (prvo zaposlenje - pripravnici/ce, novo zapošljavanje i dr.) ili promocija programa za samozapošljavanje mladih (preduzetništvo);
Maksimalni iznos koji se odobrava je 150.000,00 dinara.
•Jačanje kapaciteta udruženja građana koja se bave pitanjima zapošljavanja i samozapošljavanja mladih;
Maksimalni iznos koji se odobrava je 200.000,00 dinara.
• Organizovanje stručne prakse učenika i studenata na zavrsnim godinama, upoznavanje sa dobrim praksama (poslodavci i obrazovne ustanove);
Maksimalni iznos koji se odobrava je 150.000,00 dinara.

3. Oblast: ZDRAVLJE MLADIH

• Programi zaštite zdravlja mladih u školskim sredinama prema modelu "Obrazovne ustanove usmerena na zdravlje";
• Metode savremene kontracepcije i zaštite reproduktivnog zdravlja, putem socijalnog marketinga i socijalnih mreža;
• Testiranje na PPI i HIV/AIDS i učiniti ga dostupnijim;
• Zaštita mentalnog zdravlja mladih i smanjivanje diskriminacije prema mladima sa poremećajima mentalnog zdravlja, putem socijalnog marketinga i socijalnih mreža;
• Podrška radu Savetovališta za mlade pri Domovima zdravlja.
Maksimalni iznos koji se odobrava za svaku od navedenih aktivnosti je 150.000,00 dinara

4. Oblast: KULTURA I SLOBODNO VREME MLADIH

• Podrška projektima mladih i za mlade u oblastima savremenog umetničkog i amaterskog stvaralaštva u službi interkulturalnog dijaloga maldih u AP VojvodiniM;
Maksimalni iznos koji se odobrava je 250.000,00 dinara
• Seminari za formalne i neformalne grupe mladih o upravljanju kulturnim događajima;
Maksimalni iznos koji se odobrava je 120.000,00 dinara

5. Oblast: AKTIVNO UKLJUČIVANJE MLADIH U DRUŠTVO, IZGRADNJA CIVILNOG DRUŠTVA, VOLONTERIZAM

• Konferencije, tribine, panel diskusije za razmenu iskustava primera dobre prakse aktera uključenih u APPM u APV;
Maksimalni iznos koji se odobrava je 120.000,00 dinara
• Umrežavanje učeničkih parlamenata;
Maksimalni iznos koji se odobrava je 150,000,00 dinara
• Podrška udruženjima mladih radi podizanja funkcionalnih kapaciteta i kompetencija za upravljanje projektima;
Maksimalni iznos koji se odobrava je 250.000,00 dinara
• Razvojni projekti kontinualnog karaktera Lokalnih Kancelarija za mlade;
Maksimalni iznos koji se odobrava je 150.000,00 dinara
• Kampanje, promocije značaja uključivanje mladih u politički život.
Maksimalni iznos koji se odobrava je 150.000,00 dinara

6. Oblast: MOBILNOST I INFORMISANJE MLADIH

•Istraživanje informativnih potreba mladih (Uslov: obuhvatititi celokupnu teritoriju AP Vojvodine);
 Maksimalni iznos koji se odobrava je 300.000,00 dinara
• Projekti koji doprinose mobilnosti mladih, radi razmene i sticanja iskustava u oblastima predviđenih Akcionim planom za mlade u AP Vojvodini za period 2011-2014;
Maksimalni iznos koji se odobrava je 100.000,00 dinara
• Osnivanje info-punktova radi informisanja mladih o postojećim omladinskim inicijativama i programima;
Maksimalni iznos koji se odobrava je 150.000,00 dinara.
• Informisanje mladih u oblastima praktičnih pitanja iz svakodnevnog života, slobodnog vremena, sporta, kulturnih aktivnosti, putovanja, Evropske i internacionalne mogućnosti za mlade;
Maksimalni iznos koji se odobrava je 150.000,00 dinara.
• Realizacija informativno-obrazovnih programa za mlade (Uslov: partnerstvo između omladinske organizacije i medija, kao i izveštavanje o projektima podržanih ovim konkursom, vidljivost Akcionog plana za mlade u AP Vojvodini za period 2011-2014);
Maksimalni iznos koji se odobrava je 300.000,00 dinara

7. Oblast: ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ

• Akcije očuvanja i unapređenja stanja životne sredine namenjenih mladima u ruralnim i nerazvijenim sredinama;
• Sprovođenje regionalnih i međunarodnih projekata u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja korišćenjem obnovljivih izvora energije i primene mera energetske efikasnosti, a u cilju edukacije mladih i podizanja svesti;
• Edukativni programi (seminari, treninzi, kampovi) u ruralnim i nerazvijenim sredinama.
 Maksimalni iznos koji se odobrava za svaku od navedenih aktivnosti je 150.000,00 dinara.

8. Oblast: SOCIJALNA POLITIKA PREMA MLADIMA

• Podržati raznovrsne usluge socijalne zaštite za mlade kao što su "pomoć u kući", "dnevni centar/boravak" i sl.;
• Kulturne aktivnosti za mlade iz osetljivih grupa;
• Podržati predbračno savetovalište za mlade ili savetovališta za brak i porodicu;
• Kampanje i promotivne aktivnosti usmerene ka promovisanju rodne ravnopravnosti, različite neformalne aktivnosti ka osvešćivanju rodne ravnopravnosti.
Maksimalni iznos koji se odobrava za svaku od navedenih aktivnosti je 250.000,00 dinara

9. Oblast: BEZBEDNOST MLADIH

• Promocija bezbednosne kulture kroz kulturne i sportske aktivnosti;
• Edukativni kampovi i obuke u cilju stvaranja bezbednijeg školskog okruženja;
• Podizanje nivoa svesti mladih o rizicima na internetu ili sajber nasilju kroz izradu spotova, organizovanje okruglih stolova, tribina i dr.
Maksimalni iznos koji se odobrava za svaku od navedenih aktivnosti je 180.000,00 dinara.
Dokument Akcionog plana plitike za mlade u AP Vojvodini za period 2011-2014 možete naći na sajtu www.vojvodina.gov.rs i omladina.info
Kriterijumi za dodelu sredstava su formulisani u Pravilniku o postupku dodele sredstava za realizaciju Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini

Uslovi konkursa:

1. Predlozi projekata se podnose na formularima koji se nalaze na sajtu www.sio.vojvodina.gov.rs
2. Iznos honorara ne može da prelazi 20% maksimalnog bruto iznosa ukupno dobijenih sredstava ovim konkursom
3. Prijave na konkurs podnose se preporučenom pošiljkom u tri primerka i u elektronskoj formi, na adresu Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine, Bul. Mihajla Pupina br. 16, 21000 Novi Sad ili lično u prijemnoj kancelariji-pisarnici Vlade AP Vojvodine, u periodu od 9,00-14,00 sati. Prijave se podnose u zapečaćenoj koverti sa naznakom "ne otvarati - prijava za Konkurs za realizaciju Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini tokom 2012. god.". Na poleđini koverte navesti podatke o nosiocu: naziv, adresu, telefon, kontakt osobu. Navesti oblast za koju se konkuriše!
4. Ukupan iznos sredstava na konkursu iznosi 13.700.000,00 dinara
5. Rok podnošenja prijave je 15 dana od dana objavljivanja Konkursa
6. Projekat ne može trajati kraće od 30 dana i duže od 9 meseci, a najkasnije do 20. decembra 2012. godine.
7. Jedna organizacija može da konkuriše sa više projekata

Sve dodatne informacije, u vezi Konkursa, možete dobiti pozivom na telefon 021/487-4871 svakog radnog dana od 9,00-14,00 sati ili putem elektronske pošte na mladi@vojvodina.gov.rs.

Obrazac za prijavu i obrazac za budžet predloga projekta možete preuzeti na http://www.sio.vojvodina.gov.rs/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, 21.2.2012.

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE UPOZORAVA DA BI POVEĆANJE PDV-A BEZ PROMENE ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST I REDUKCIJE BROJNIH SKRIVENIH POREZA, BILO OZBILJAN UDAR NA PRIVREDU U OVOM TRENUTKU

Unija poslodavaca Srbije upozorava da bi povećanje poreza na dodatu vrednost bez promene Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - prim. red) i redukcije brojnih skrivenih poreza (parafiskalna opterećenja) bilo ozbiljan udar na privredu u ovom trenutku.

Ukoliko država odluči da poveća PDV, koji je sada 8, odnosno 18 odsto, bez promene načina plaćanja, tj. uvođenja da se PDV plaća po naplati potraživanja, a ne u trenutku fakturisanja robe ili usluge, dodatno bi ugrozila opstanak velikog broja preduzeća i otežala ionako teško stanje u privredi.

Pored uvođenja naplate PDV-a po realizaciji u slučaju njegovog povećanja, nužno je ukinuti izvesna parafiskalna opterećenja kao što su taksa za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, taksa za isticanje firme, naknada za šume, taksa za unapređenje životne sredine, taksa za držanje sredstava za igru i niz drugih sličnih nameta kako bi se preduzeća rasteretila i bila u mogućstvu da plaćaju uvećani PDV.

Svako novo povećanje opterećenja privrede, imajući u vidu da se projektovani privredni rast u 2012. godini prognozira između 0,5 i 1,5 odsto, bez istovremenog, kompenzativnog rasterećenja privrede, dovešće do daljeg povećanja broja zatvorenih preduzeća i gubitaka značajnog broja radnih mesta.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 21.2.2012.

PROCEDURE O ODLAGANJU OTPADA: PROCEDURE O ODLAGANJU OTPADA NA DEPONIJE I POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADA U SRBIJI USKLAĐENE SU S EVROPSKIM, ALI NEDOSTAJE KVALITATIVNI MONITORING I ELEKTRONSKO PRAĆENJE KOLIČINE KOMUNALNOG OTPADA

Procedure o odlaganju otpada na deponije i postrojenja za tretman otpada u Srbiji usklađene su s evropskim, ali nedostaje kvalitativni monitoring i elektronsko praćenje količine komunalnog otpada, njegovog zbrinjavanja, vlasnika otpada, strukture i slično, istakao savetnik predsednika PKS Siniša Mitrović.

Takav monitoring, iako skup, kada se uspostavi, najviše doprinosi zaštiti životne sredine, rekao je Siniša Mitrović na seminaru "Kriterijumi za prihvatanje otpada na deponijama i postrojenjima za tretman otpada" u Privrednoj komori Srbije.

Zahtevi regulative o odlaganju otpada Evropske unije prilično su zahtevni u odnosu na postojeću infrastrukturu odlagališta koje Srbija ima. Sprovođenje Direktive EU o deponijama predstavljaće mogućnost transparentnog praćenja šta se može odlagati na deponijama, ukazao je Mitrović, dodajući da je cilj da se spreči dovoženje opasnog otpada na komunalne deponije, koji često dospeva pomešan s kućnim otpadom, u obliku farbi, lakova, raznih kiselina, hemikalija iz kućne apoteke i sličnih.

Predstavnica Federalnog ministarstva poljoprivrede, šumarstva, životne sredine i vodoprivrede Austrije Marija Amon predstavila je EU Direktivu o deponijama, praksu razvrstavanja deponija, tehničke zahteve, sistem dozvola i nadgledanja toka otpada elektronskim praćenjem.

Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Privredne komore Srbije izuzetno mnogo je doprineo u donošenju regulative u oblasti klasifikacije i upravljanja otpadom, rekao je pomoćnik ministra Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Aleksandar Vesić. Najvažnije je pronaći najracionalniji način da se zakonodavstvo EU uskladi sa identifikovanim problemima i raspoloživim kapacitetom u oblasti upravljanja opasnim otpadom u Srbiji. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije i Agencija za životnu sredinu Austrije zajednički rade na Tvining projektu "Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom", čiji je osnovni cilj da doprinese usklađivanju zakonodavstva sa područja opasnog otpada u Srbiji sa zakonodavstvom EU i da podstakne primenu dobre prakse sa područja upravljanja opasnim otpadom.

Na seminaru je bilo reči o implementaciji EU direktiva o deponijama i spaljivanju opasnog otpada u Srbiji, standardima za kontrolisano spaljivanje otpada u EU, slanju otpada na tretman u Austriju i Nemačku i standardima za kvalitet alternativnih goriva.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 21.2.2012.

OKRUGLI STO: "PROBLEMI POTROŠAČA U OBLASTI USLUGA OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA" BIĆE ODRŽAN 27. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Okrugli sto: "Problemi potrošača u oblasti usluga od opšteg ekonomskog interesa" biće održan 27. februara 2012. godine, 11,00 sati, PKS, Terazije 23, sala 1, 8. sprat
U okviru projekta "Aktivni potrošači" koji se realizuje uz finansijsku podršku EU, Centar za zaštitu potrošača "Forum Niš" u saradnji sa Udruženjem za trgovinu Privredne komore Srbije, organizuje okrugli sto na kome će se govoriti o problemima potrošača u oblasti usluga od opšteg ekonomskog interesa.

Nakon uvodnog izlaganja predstavnika Pravnog fakulteta iz Niša, govoriće se o učešću potrošača u donošenju odluka koje su važne za potrošače u Bugarskoj, a zatim i o IPA projektu o jačanju zaštite potrošača u Srbiji. Biće reči i o problemima u oblasti telekomunikacija, u oblasti snadbevanja električnom energijom, snadbevanja vodom za piće, održavanja čistoće i odlaganja komunalnog otpada, kao i u oblasti snadbevanja toplotnom energijom i prirodnim gasom.

Za detaljnije informacije o skupu, možete kontaktirati Radmilu Daković (Udruženje za trgovinu PKS) putem telefona: 011/ 3300 900 lokal 102 ili elektronske adrese: radmila.dakovic@pks.rs.

Poziv za Okrugli sto http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Pozivno%20pismo%20za%20Okrugli%20sto.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 21.2.2012.

POSLOVNI FORUM SRBIJA - BELGIJA: BIĆE ODRŽAN 27. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja R. Srbije i Belgijsko-srpskom poslovnom asocijacijom (BSPA) organizuje Poslovni forum Srbija - Belgija, 27. februara 2012. godine, u PKS, Resavska 15, 12,00-15,00 časova, sala II (prizemlje), prema sledećem dnevnom redu:

- 11,30 - 12,00 Registracija učesnika
- 12,00 Uvodno obraćanje - g-din Mihailo Vesović, potpredsednik PKS
- 12,00 - 12,10 Aktuelni profil belgijske privrede - NJ. E. G-din Alain KUNDYCKI, Ambasador Belgije u RS
- 12,10 - 12,25 Recesija kao izazov u srpsko - belgijskim privrednim odnosima - NJ. E. G-đa Vesna Arsić, novoimenovani Ambasador RS u Belgiji i Luksemburgu
- 12,25 - 12,40 PKS kao akter u bilateralnoj saradnji Srbije i Belgije - g-din Mihailo Vesović, potpredsednik PKS
- 12,40 - 12,55 Planovi za budućnost BSPA - g-din Hugo van Veghel, predsednik BSPA
- 13,00 - 13,30 Pitanja, odgovori i sugestije
- 13,30 - 14,00 Koktel - posluženje (u holu PKS, prizemlje)
- 14,00 - 15,00 Otvorena vrata za Belgiju - bilateralni sastanci sa predstavnicima belgijskih firmi u Srbiji (sala II, prizemlje)

Imajući u vidu relevantnost spoljnotrgovinske saradnje Srbije i Belgije, kao i činjenicu da je Kraljevina Belgija visoko razvijena industrijska zemlja, koja uvozi sirovine i poluproizvode, a izvozi gotove proizvode, Poslovni forum ima za cilj da prikaže modalitete za uspešniju privrednu saradnju. S obzirom na to da je belgijska privreda veoma otvorena i uključena u međunarodnu trgovinu, srpski gotovi proizvodi dobrog kvaliteta mogu naći mesto na njenom tržištu.

Učešće na Poslovnom forumu je bez kotizacije, simultani prevod na srpski jezik je obezbeđen.

Pozivamo Vas da učestvujete na Poslovnom forumu i molimo da Privrednoj komori Srbije potvrdite prisustvo slanjem Prijavnog lista na faks 011/3248-060 ili na e-mail: marica.vidanovic@pks.rs, najkasnije do 22. februara 2012. godine. Za sve dodatne informacije možete se obratiti Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, Marica Vidanović, sam. savetnik, na telefon 011/3300-938.

Prilog: Prijava http://www.pkv.co.rs/node/813 (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Vojvodine, 21.2.2012.

"SRPSKO-AZERBEJDZANSKI BIZNIS FORUM": BIĆE ODRŽAN OD 15. DO 17. MAJA 2012. GODINE

U okviru programa Povezivanja sa partnerima i promocije privrede Srbije na međunarodnim izložbama i sajmovima, Privredna komora Srbije organizuje "Srpsko-azerbejdžanski biznis forum" zajedničko učešće privrede Srbije na Sajmu WORLD FOOD, Baku, Azerbejdzan, od 15. do 17. maja 2012. godine.

Izuzetan interes srpske privrede za saradnju sa Azerbejdžanskim firmama potvrđen je uspešnim sastancima i pregovorima između 220 srpskih i blizu 50 azerbejdžanskih firmi na Biznis forumu koji je održan u Beogradu 4. novembra 2011. godine. Privredna komora Srbije ocenila je neophodnim nastavak pregovora i realizaciju započetih razgovora i ideja o saradnji.

Imajući to u vidu, Privredna komora Srbije će u saradnji sa našom Ambasadom u Azerbejdžanu i Ambasadom Azerbejdžana u Beogradu, srpsko - azerbejdžanskom Komorom i Fondom "Azprom" organizovati Biznis forum u glavnom gradu Azerbejdžana u Bakuu 16. i 17. maja 2012. godine. U tom smislu molimo da Privrednoj komori Srbije dostavite predlog azerbejdžanske firme sa kojom želite susret na Biznis forumu u Bakuu ili sa kojom ste razgovarali u Beogradu.

Prijavljivanje učešća i dodatne informacije možete dobiti od savetnika Predsednika PKS za saradnju sa ZND Miroslava Mitkovića,tel 011/ 3304-508, i saradnika 011/3300-958, faks 011/3248-060. Takođe molimo da popunjenu prijavu za Biznis forum dostavite na e-mail adresu miroslav.mitkovic@pks.rs

U isto vreme srpske firme - proizvođači hrane će nastupati na Međunarodnom sajmu "World Food 2012" u Bakuu, gde će razgovarati sa kupcima i distributerima hrane i pića (u prilogu je informacija i prijava). Molimo da segledate svoje interese i u skladu sa tim se prijavite za učešće na navedenom Sajmu.

Za sve dodatne informacije kontaktirajte Službu za promocije Privredne komore Srbije, tel: 011/ 3300-922, 3304-504, 3304-503, 3300-919; faks: 011/3300-993. E-mail: promocije@pks.rs Sajt sajma: www.worldfood.az

Prijavu za učešće na Srpsko Azerbejžanskom Biznis Forumu, Poziv za učešće i Pravila o učestvovanju na 18. Međunarodnoj izložbi WORLDFOOD 2012 možete preuzeti na http://www.pkv.co.rs/node/809 (ONLINE);

Izvor: Vebsajt Privredne komore Vojvodine, 21.2.2012.

STANJE DEVIZNIH REZERVI I KRETANJA NA MEĐUBANKARSKOM DEVIZNOM TRŽIŠTU U JANUARU 2012. GODINE

Na kraju januara devizne rezerve Narodne banke Srbije su iznosile 11.603,7 miliona evra. Tokom januara najveći devizni priliv zabeležen je po osnovu korišćenja kredita i donacija, a najveći odliv po osnovu manjeg izdvajanja obavezne rezerve banaka i plaćanja obaveza prema inokreditorima.

Neto devizne rezerve, tj. rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od MMF-a, na kraju januara su iznosile 6.700,0 miliona evra.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije obezbeđuju pokrivenost novčane mase M1 od 447,0 odsto, kratkoročnog duga od 1.791 odsto i istovremeno pokrivaju više od osam meseci uvoza robe i usluga.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u januaru iznosio je 1.819,2 miliona evra i bio je za 281 milion evra manji nego u prethodnom mesecu.
U toku januara kurs dinara prema evru kretao se u pravcu deprecijacije i dinar je nominalno oslabio prema evru za 1,3% bez intervencija Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu.

Kabinet guvernera
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 14.2.2012.

SEMINAR: "KRITERIJUMI ZA PRIHVATANJE OTPADA NA DEPONIJE I POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADA" BIĆE ODRŽAN 21. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Seminar: "Kriterijumi za prihvatanje otpada na deponije i postrojenja za tretman otpada" biće održan 21. februara 2012. godine, 09,00 sati, PKS, Terazije 23, velika sala, 2. sprat

Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Privredne komore Srbije i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja zajednički organizuju jednodnevni seminar o kriterijumima za prihvatanje otpada na deponije i postrojenja za tretman otpada.

Nakon uvodnih govora Siniše Mitrovića, savetnika predsednika PKS i Aleksandra Vesića, pomoćnika ministra, privrednicima će o direktivama o deponijama Evropske unije govoriti Marija Amon, ispred Federalnog ministarstva poljoprivrede, šumarstva, životne sredine i vodoprivrede, iz Austrije.

Tokom trajanja seminara, biće reči i o implementacije EU direktiva o deponijama i insineraciji otpada u Srbiji, standardima za ko-insineraciju opasnog otpada u EU, slanju opasnog otpada na tretman u Austriju i Nemačku i standardima za kvalitet alternativnih goriva.

Nakon prezentacija, uslediće diskusija, a stručnjaci iz EU i Srbije odgovaraće na pitanja privrednika.

Kontakt telefon: 011/ 3300 927

Dnevni red za 21. februar možete preuzeti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 19.2.2012.

NOVA ODLUKA O ZAŠTITI OD BUKE NA TERITORIJI GRADA VALJEVA: Grad je podeljen u šest zona, najviši nivo buke je 65 decibela

Od kad postoji grad na Kolubari, prvi put je na snazi Odluka o zaštiti od buke na teritoriji Grada Valjeva ("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 14/2011 - prim. red). Valjevo je podeljeno na šest zona, od bolnica i parkova, gde buka može da iznosi najviše 50, do centra grada gde ne sme da pređe 65 decibela.

Osnovna svrha merenja buke je da se dođe do podataka gde je potrebna izmena saobraćaja, odnosno, da se utvrdi gde vozila prave veću buku od dozvoljene.

- Najniži dozvoljeni nivo buke je u područjima za odmor i rekreaciju, kod bolnice, u gradskim parkovima - kaže Mirjana Medulović Marinković, načelnica Odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine. - Najveća buka dozvoljena je u centru grada, uz magistralne i regionalne saobraćajnice, dok u industrijskoj zoni, na primer, ne sme da prelazi graničnu vrednost buke onih područja sa kojima se graniči.

Nivo buke na 12 lokacija u tri intervala tokom dana, kao najpovoljniji ponuđači, po ceni od 75.000 dinara za godinu dana, meriće stručnjaci Zavoda za javno zdravlje iz Šapca. Njihovi izveštaji biće od koristi prilikom izrade novih urbanističkih planova i izmena saobraćaja. Onima koji proizvode buku privrednicima i ugostiteljima, ostavljeno je tri meseca da objekte adaptiraju i izoluju.

- U objektima neće moći da instaliraju uređaje koji proizvode buku veću od dozvoljene - ističe Aleksandar Janković, načelnik Odeljenja za komunalno-inspekcijske poslove. - Zanatlije, poput kovača, ili oni koji rade sa na primer bušilicama, moći će da rade samo ako zatvore prozore i vrata. Ugostitelji zvučnike ne mogu da iznose u letnje bašte.

KAZNA

Za one koji ne poštuju odluku o dozvoljenom nivou buke u zavisnosti od akustičke zone predviđene su kazne od 50.000 do milion dinara. Ako merenjem bude utvrđeno da je prijava neosnovana, troškove izlaska merača na teren plaća onaj ko je prijavio.

NAJBUČNIJE

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je nivo buke stalno veći od 70 decibela na najprometnijim raskrsnicama u Valjevu - poput Karađorđeve i Ulice Vuka Karadžića, odnosno Bulevara vladike Nikolaja i obilaznice za Užice.

B. PUZOVIĆ

Izvor: Vebsajt dnevnog lista Večernje novosti, 6.2.2012.

AKREDITOVANI SEMINARI U ORGANIZACIJI CAMBRIDGE UNIVERSITY PRESS-A: Rok za prijavu učešća na seminaru je 20. februar 2012. godine

Obaveštavamo sve vaspitače, nastavnike i profesore uključene u Projekat Vlade AP Vojvodine "Uvođenje dvojezične nastave na srpskom i engleskom jeziku u ustanovama obrazovanja i vaspitanja na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine" da će se tokom februara meseca tekuće godine održati nekoliko seminara u ogranizaciji Cambridge University Press-a, pod nazivom Tour of Serbia.

Seminar je akreditovan od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije i nalazi se u Katalogu profesionalnog usavršavanja za školsku 2011/2012. godinu pod rednim brojem 317 i nazivom Cambridge Teachers' Development Programme.

Seminar je u potpunosti besplatan za sve učesnike i nosi dva sata profesionalnog usavršavanja.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice podržava održavanje ovog seminara.

U prilogu se nalazi poziv u kome možete pronaći sve detalje u vezi datuma, vremena i mesta održavanja seminara u AP Vojvodini, podatke o predavaču, sadržini samog seminara i naravno, načinu prijavljivanja za učešće na seminaru.

Rok za prijavu učešća na seminaru je ponedeljak 20. februar.

Detaljnije informacije o seminarima možete pogledati na http://www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs/images/stories/Vesti/2012.02.02/Seminar%20Tour%20of%20Serbia.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, 3.2.2012.

PREDSTAVLJANJE PROJEKTA "SY CULTOUR" BIĆE ODRŽANO 8. FEBRUARA 2012. GODINEU PRIVREDNOJ KOMORI VOJVODINE: Na proleće 2012. kreću prvi treninzi i edukacija kroz radionice sa lokalnom samoupravom i partnerima iz lokalne sredine

Pripreme za ovaj značajan regionalni projekat "Sy CULTour" su počele još krajem 2009. godine, da bi odobrenje za realizaciju usledilo nakon godinu dana. Projekat traje do februara 2014. godine, kada se planira velika konferencija u gradu Heraklion na Grčkom ostrvu Krit, gde će biti predstavljeni krajnji rezultati i završni dokument projekta.

Krajem prošle godine potpisan je Ugovor sa Evropskom delegacijom u Srbiji i do sada su završena 3 radna paketa. Na proleće 2012. kreću prvi treninzi i edukacija kroz radionice sa lokalnom samoupravom i partnerima iz lokalne sredine.

U martu 2011. godine u Ljubljani održan je prvi sastanak 17 partnera iz 6 država (Slovenija, Italija, Grčka, Mađarska, Bugarska i Srbija), kojim je zvanično pokrenut ovaj međunarodni projekat, nastao iz bilateralnih odnosa Srbije i Slovenije, kroz saradnju Slovenačke Akademije nauka i umetnosti i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Partner Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo je Privredna komora Vojvodine, a realizaciju projekta će pratiti Kancelarija za evropske integracije - Sektor za programe prekogranične i transnacionalne saradnje iz Beograda.

Cilj projekta je da se poboljša upravljanje kulturnim nasleđem i vrednostima u ruralnim područjima u cilju ekonomskog i društvenog razvoja, posebno onih, slabije razvijenih. Primena novih metodologija doprineće stvaranju novog, ne-masovnog ruralnog kulturnog turizma, generisaće nova radna mesta i veće prihode. Nove metodologije testiraće se i primeniti u pilot oblastima.
Detalji projekta će biti predstavljeni 8. februara 2012. godine (sreda), u 12:00 časova, Sala 14, u Privrednoj komori Vojvodine, Master centar. O projektu će govoriti Dragica Samardžić u ime Privredne komore Vojvodine, prof.dr Jasmina Đorđević, rukovodilac projetka i prof.dr Lazar Lazić, direktor Deparmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo na PMF-u, a prisutni će biti rektor UNS, prof. dr Miroslav Vesković i dekan PMF prof. dr Neda Mimica Dukić.

Molimo medijske kuće da prisustvuju ovom događaju i o tome obaveste javnost.

Izvor: Vebsaj Privredne komore Vojvodine, 3.2.2012.

MINISTARSTVO PROSVETE I NAUKE UPUTILO PREPORUKU LOKALNIM SAMOUPRAVAMA ZA OBUSTAVU RADA U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA, OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA OD 6. DO 10. FEBRUARA

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović preporučio je danas lokalnim samoupravama u Srbiji da obustave rad u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama od ponedeljka, 6. februara, do petka, 10. februara.

U saopštenju Ministarstva prosvete i nauke navodi se da je Obradović preporučio univerzitetima da tokom ispitnog roka donesu nove planove održavanja ispita i da se ispiti ili odlože, ili grupišu i održe u istom danu.

Ova preporuka je doneta da bi se deca i učenici zaštitili od opasnosti zbog ekstremno niskih temperatura, otežanih uslova u kojima radi prosvetni sistem, ali i kao mera koja podržava stabilizovanje energetskog sektora u zemlji.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 3.2.2012.

ZAKLJUČENI SPORAZUM O FITOSANITARNOJ SARADNJI I SPORAZUM U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I VETERINARSTVA IZMEĐU SRBIJE I MAKEDONIJE

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović zaključio je, dana 3. februara 2012. godine Sporazum o fitosanitarnoj saradnji sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Makedonije gospodinom Ljupčetom Dimovskim i Sporazum u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstva sa direktorom Agencije za hranu i veterinu Republike Makedonije gospodinom Dejanom Runtevskim u Privrednoj komori Srbije.

Tom prilikom ministar Petrović je izjavio: "Uspeli smo da pojednostavimo trgovinske procedure kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i proizvodi prehrambene industrije biljnog i životinjskog porekla. Ovim Sporazumom uspostavljamo formalan odnos poverenja između Srbije i Makedonije kada su procedure u pitanju uz očuvanje bezbednosti hrane".

"Osnovano očekujemo povećanje razmene i prometa u 2012. godini i na jednoj i na drugoj strani što će značiti i nova radna mesta i veće zarade za sve ljude koje se nalaze u ovom poslu", zaključio je ministar Petrović.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije Ljjupče Dimovski je izjavio: "Ovim činom će se dalje razvijati i unapređivati naučni, tehnološki i poslovni odnosi dve prijateljske zemlje a potpisana dokumenta će omogućiti veće pogodnosti i privrednicima i potrošačima".

Sporazum o fitosanitarnoj saradnji dva ministarstva ima za cilj omogućavanje prometa bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata bez ograničavanja spoljne trgovine uz zadržavanje potrebnog nivoa zaštite zdravlja bilja, kontrolisanje pošiljki bilja i uz međusobnu razmenu informacija, iskustava i znanja. Ovim sporazumom, zaključenim na period od 5 godina, štitiće se teritorije obe države od unošenja štetnih organizama preko bilja i biljnih proizvoda i ograničavaće se gubici koji nastaju kao posledica njihovog delovanja.

Cilj Sporazuma u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane, zaključenog na period od 5 godina, je razvijanje saradnje, olakšavanje prometa životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane i hrane za životinje bez ograničavanja međusobne trgovine uz zadržavanje potrebnog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i omogućavanje ostalih segmenata saradnje u oblasti poljoprivrede i nesmetanog protoka robe.

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 3.2.2012.

NOVI SPISAK PORESKIH DUŽNIKA BIĆE OBJAVLJEN NAJKASNIJE DO POČETKA APRILA

Novi spisak poreskih dužnika biće objavljen krajem marta, a najkasnije do početka aprila, izjavio je danas direktor Poreske upave Dragutin Radosavljević.

Zakonska obaveza Poreske uprave je da te spiskove objavljuje kvartalno, rekao je on na konferenciji za novinare i najavio da će oni biti veći od prvog spiska iz januara, odnosno da će na njima biti po 500 privrednih subjekata, preduzetnika i fizičkih lica.

Naglašavajući da se spiskovi svakodnevno proveravaju i da će biti precizni, Radosavljević je ocenio da je objavljivanje prvog spiska 300 najvećih dužnika početkom godine urodilo plodom, jer je naplata javnih prihoda u januaru za 4,6 milijardi dinara veća od projekcija.

On je objasnio da je projekcija naplate javnih prihoda bila 47,8 milijardi dinara, a ostvarena naplata 52,47 milijardi dinara, i naveo da su to ubedljivo najbolji rezultati za januar, u poslednjih nekoliko godina, što može da se poveže sa objavom poreskih dužnika.

Radosavljević je naglasio da je plan za naplatu PDV-a prebačen za oko 1,5 milijardi dinara, dok je suma od akciza za tri milijarde dinara veća od projektovane.

Direktor se osvrnuo i na najavu sutrašnjeg štrajka dela zaposlenih u Poreskoj upravi, ističući da prema njegovim informacijama, koje je dobio od direktora filijala, ekspozitura i regionalnih centara Poreske uprave, štrajk neće uspeti.

Radosavljević je naglasio da ne postoje razlozi za protest, jer su obezbeđena sredstva za primanja zaposlenih, a ne postoji ni namera da se oni otpuste.

Zarade su redovne, a prosek je 46.420 dinara, što je za 3.900 dinara veće od proseka zarada u Srbiji. Tako zaposleni sa srednjom stručnom spremom imaju 29.886 dinara, sa višom 36.370 dinara i visokom 57.983 dinara, kazao je Radosavljević.

Izvor: Tanjug, 1.2.2012.

ZAKON O RESTITUCIJI: Javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje (restitucija)

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (ZAKON O RESTITUCIJI), preuzmite
OBRAZAC ZAHTEVA ZA RESTITUCIJU, preuzmite
SPISAK POŠTA ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA, preuzmite

Na osnovu člana 40. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011), Agencija za restituciju objavljuje

JAVNI POZIV
ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VRAĆANJE
ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE

Pozivaju se bivši vlasnici, njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici da Agenciji za restituciju podnesu zahteve za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zahtevi se odnose na vraćanje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu, kao i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta.

Zahtevi se podnose Agenciji za restituciju - nadležnoj područnoj jedinici, preko šaltera pošta, na obrascu propisanom "Pravilnikom o obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, načinu i postupku prijema i obrade zahteva, spisku pošta u kojima će se vršiti podnošenje zahteva i obliku i sadržini izvoda iz zahteva" ("Službeni glasnik RS", br. 94/2011).

Uz zahtev se podnose potrebni dokazi, u originalu ili overenoj kopiji, u skladu sa članom 42. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Prijem zahteva vršiće se isključivo na šalterima pošta od 1. marta 2012. godine.

Spisak pošta koje primaju zahteve objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 94/2011, na internet stranicama Ministarstva finansija www.mfin.gov.rs, i Agencije za restituciju www.restitucija.gov.rs.

Agencija za restituciju

Saopštenje Agencije za privredne registre o skraćenju radnog vremena za prijem stranaka, zbog mera Vlade Republike Srbije

ZBOG SMANJENJA POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE, AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE (APR) SKRATIĆE RADNO VREME ZA PRIJEM STRANAKA

U okviru mera racionalizacije potrošnje električne energije, Agencija za privredne registre obaveštava korisnike da će beogradska kancelarija danas, 13. februara, i u utorak, 14. februara, primati stranke u periodu od 9 do 12 sati.

Organizacione jedinice APR-a će danas, takođe, raditi skraćeno i to od 9 do 12 sati, dok u utorak, 14.02, neće uopšte raditi sa strankama.

Po preporuci Vlade Republike Srbije, beogradska kancelarija i organizacione jedinice APR-a u petak, 17.02, neće raditi.

Izvor: Agencijа za privredne registre, 13.2.2012.

DRUŠTVO SUDIJA TVRDI DA JE MINISTARSTVO PRAVDE PREUZELO NADLEŽNOST VSS SUPROTNO USTAVNOM NAČELU O VLADAVINI PRAVA I NEZAVISNOSTI SUDSKE VLASTI

Društvo sudija saopštilo je danas da je Ministarstvo pravde, propisivanjem načina na koji će biti vrednovan rad sudija, preuzelo nadležnost Visokog saveta sudstva (VSS) suprotno ustavnom načelu o vladavini prava i nezavisnosti sudske vlasti.

U saopštenju Društvo je navelo da je juče upozorilo  VSS  na mere kojima Ministarstvo pravde "protivpravno zadire u nadležnosti Saveta u vezi sa vrednovanjem rada sudija".
Društvo je Savetu predložilo da preduzme sve neophodne mere, uključujući i pokretanje postupka pred Upravnim sudom kako bi se rad sudija vrednovao u skladu sa važećim "Merilima za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti".

Ministarstvo pravde je početkom februara 2012. obavestilo sudove da su izmenjeni svi izveštaji u kojima se prikazuje kvalitet rada sudija, navelo je Društvo i ocenilo da je Ministarstvo ovlašćeno da prikuplja statističke podatke, a ne i da određuje merila kojima bi se vrednovao rad sudija.

"Umesto da prati rad sudova, propisivanjem 'statistike' koja faktički predstavlja merilo za vrednovanje rada sudija, Ministarstvo pravde dira u samostalnost i nezavisnost sudija. Takav akt Ministarstva pravde je ništavan", piše u saopštenju.

Društvo je navelo da je Ministarstvo propisivanjem načina na koji će se prikazivati kvalitet rada, kao i merilom za ocenu rada sudija(procenat savladavanja priliva), preuzelo nadležnost VSS "suprotno ustavnom načelu o vladavini prava koja počiva na podeli vlasti i nezavisnosti sudske vlasti i na ustavnom položaju VSS kao garanta nezavisnosti sudova i sudija".

RTV

SEDNICA SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA ODLOŽENA

Tanjug

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta odložena je, jer nije postignut konsenzus neophodan za usvajanje predloga dnevnog reda.
U saopštenju se navodi da će novi datum za održavanje sednice biti naknadno utvrđen.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je ranije da SES neće doneti odluku o utvrđivanju cene rada za ovu godinu, jer, pored toga što uobičajeno neće biti saglasnosti poslodavaca i sindikata, ni Ministarstvo finansija nije dalo mišljenje o tome.

Atanacković koji je na sednici trebalo da preuzme mesto predsedavajućeg na godinu dana, kazao je da poslodavci nisu zadovoljni dosadašnjim radom tog tripartitnog tela koje čine predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca.


Zato će on, kako tvrdi, učiniti sve da se Socijalno-ekomski savet vrati u "neku logiku", da se sednice prema poslovniku održavaju jednom mesečno, da se Savet depolitizuje i da se uspostavi bolja komunikacija Saveta i javnosti.

U Vladi su precizirali da je razlog odlaganja odbijanje predstavnika sindikata iz metalske industrije da diskutuju o drugim tačkama dnevnog reda, jer nije mogla da bude održana rasprava oko donošenja proširenog dejstva kolektivnog ugovora za metalski kompleks.

Objašnjeno je da rasprava nije mogla da bude održana, jer ponovo nije dostavljeno tumačenje Ministarstava finansija o tom kolektivnom ugovoru.
Neizvesno je kada će naredna sednica Saveta biti održana, a u Vladi Srbije očekuju da bi to moglo biti do kraja meseca.

Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, predstavnici države, sindikata i privrede, trebalo je da se razgovaraju o iznosu minimalne zarade za period od januara do juna 2012. godine.
U planu je bilo i donošenje proširenog dejstva kolektivnih ugovora za građevinsku industriju i metalski kompleks.

Socijalno-ekonomski savet je trebalo da razmatra izveštaj o radu u 2011. godini, kao i da usvoji novi finansijski plana rada, a trebalo je i da se izabere novi predsedavajući tog tela, na čijem čelu je trenutno predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Kako je ranije rečeno agenciji Beta, tema razgovora trebalo je da bude i Nacrt zakona o privatnim agencijama za zapošljavanje, ali i efektima vladine uredbe o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice.

VOJVODINA PREDSTAVLJA INVESTICIONE POTENCIJALE U SLOVAČKOJ

Delegacija Vlade Vojvodine predstaviće u četvrtak u Bratislavi investicione mogućnosti ove pokrajine, najavio je danas Pokrajinski sekretarijat za informacije.

Delegacija će predstaviti pre svega investicione mogućnosti u oblastima obnovljivih izvora energije, upravljanja otpadom i investicija u sektor poljoprivrede.

Vojvođani u Slovačku putuju na poziv Bratislavskog regiona, na osnovu Sporazuma o saradnji između Vlade Vojvodine i tog slovačkog regiona.

Na seminaru će govoriti i direktor Fonda za podršku investicijama u Vojvodini (VIP fond) Branislav Bugarski, predstavnici Ambasade Slovačke u Srbiji, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, i lokalnih samouprava.

Cilj saradnje Vojvodine i Bratislave je da se "umreže" privredni subjekti iz dva regiona, piše u saopštenju.

RTV

DRŽAVNA PREDUZEĆA TREBA DA SE PRIVATIZUJU U CELOSTI ILI PARCIJALNO JER SU SA EKONOMSKE TAČKE GLEDIŠTA NEEFIKASNA

Tanjug

Držvana preduzeća treba da se privatizuju u celosti ili parcijalno jer su sa ekonomske tačke gledišta neefikasna ocenila je potpredsednica PKS Vidosava Džagić.

Jedno od rešenja je uvodjenje korporativnog upravljanja, a država treba da osigura konzistentnu vlasničku politiku i da se upravljanje u državnim preduzećima obavlja na transparentan i odgovoran način, dodala je ona, učestvujući na Zlatiboru u radu 13. Zimske škole evropskog prava.

Džagić je, u izlaganju o "Korporatizaciji javnih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća", objasnila i da se korporativno upravljanje odnosi na preduzeća koja se nalaze u vlasništvu akcionara - akcionarska društva, na porodične kompanije bez obzira na veličinu i na preduzeća koja su u vlasništvu države.

Prema njenim rečima, vlast treba da razvije i objavi vlasničku politiku, ali nije potrebno da bude uključena u svakodnevno upravljanje u državnim preduzećima dok država treba da prepusti odborima javnih preduzeća da izvršavaju nadležnosti i da poštuje njihovu nezavisnost.

UNAPREDITI TEHNOLOGIJU PRERADE SUVE ŠLJIVE KAO IZVOZNE ŠANSE SRBIJE

Tanjug

Srbija godišnje izveze oko 4.000 tona suvih šljiva, a ima potencijala da na strana tržišta plasira i do 10.000 tona tog voća,ocenjuju stručnjaci.

Zarada Srbije od izvoza suvog voća je veća tri do 10 puta veća nego svežeg i zamrznutog.

Ipak, da bi se povećao plasman srpske suve šljive neophodno je unaprediti tehnologiju sušenja i genetski potencijal sorte ali i poboljšati marketing u cilju otvaranja novih tržišta, istakli su oni.

Ekspert Privredne komore Srbije Vojislav Stanković kaže da je najveći kupac suvih šljiva iz Srbije je Rusija, zatim slede Bugarska, Hrvatska, SAD.

Ruska Federacija je posebno perpektivno izvozno tržište za srpsko suvo voće ali je potrebno u značajnoj meri popraviti ne samo tehnologija sušenja već i genetski potencijal sorte jer je sortiment požegače uništen pojavom virusne bolesti šarka, kazao je Stanković,koji je i savetnik predsednika PKS za agrar.

Stanković je naglasio da Srbija, takođe, raspolaže kvalitetnim plodom jabuke za sušenje i njen udeo u proizvodnji i izvozu trebalo bi povećati najmanje deset puta, dok znajčajne potencijale ima i suva kajsija i malina.

Evica Mihaljević iz asocijacije "Plodovi Srbije" kazala je da je izuzev suvih šljiva , učešće ostalog voća u izvozu - suvih jabuka i višanja malo.

Ona je napomenula da je prošle godine izvoz suve šljive nešto manji nego u 2010. i 2009, a da se taj proizvod najviše izvozio u Rusiju, Bugarsku, Rumuniju, Italiju, Hrvatsku, Tursku, Holandiju, Sloveniju.

Mihaljević je istakla da postoji pokušaj izvoza u 25 zemalja sveta takođe ukazavši na mogućnost povećanja izvoza suvih šljiva, na 10.000 tona, jer "imamo i kapaciteta i kvalitetnog rada sa standardima".

GRČKA ATE BANKA NAMERAVA DA DO KRAJA GODINE OKONČA PRODAJU MANJINSKOG PAKETA AKCIJA KOJE POSEDUJE U NIŠKOJ AIK BANCI

Novosti

Reč je o vlasništvu od 20,3 odsto kapitala, a ceo paket običnih akcija na Beogradskoj berzi trenutno vredi oko 30 miliona evra.

Naime, upravni odbor ATE banke odlučio je da se nastavi međunarodni tenderski postupak prodaje udela u niškoj AIK banci i u skladu sa tim su angažovani konsultanti za prodaju: Investiciona banka Grčke i Evropska korporacija za privatizaciju i investicije EPIC, objavljeno je na Atinskoj berzi.

"ATE banka namerava da do kraja 2012. proda većinsko vlasništvo u rumunskoj ATE banci, kao i manjinske pakete akcija u AIK banci. ATE u AIK-u poseduje 20,3 odsto običnih akcija koje je stekla krajem 2006. godine na nivoima od oko 5.200 dinara po akciji, kao i 24,9 odsto prioritetnih akcija ove niške banke", navode analitičari Sinteza invest grupe.

Akcije AIK banke su proteklu sedmicu okončale na Beogradskoj berzi na 1.811 dinara, a na ovom nivou ATE-ov paket običnih akcija vredi oko 30 miliona evra.

KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV STEČAJNOG UPRAVNIKA

Policija u Boljevcu je podnela krivične prijave protiv stečajnog upravnika "Izgradnje" i još dve osobe zbog sumnje da su oštetili radnike tog preduzeća.

Kako je navela policija, prijava je podneta protiv stečajnog upravnika M. Z. (59) zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i u korist Fonda PIO oštetio radnike tog preduzeća za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prema navodima prijave podnete Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru, M.Z. je, u svojstvu stečajnog upravnika, nakon uplate Poreskoj upravi na ime doprinosa, propustio da Fondu preda overene obrasce, čime je povredio prava radnika na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Za isto krivično delo terete se i P. M. (52), jer u svojstvu šefa ekspoziture Poreske uprave u Boljevcu nije uknjižio obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje za zaposlene, i G.Č. (62) iz Boljevca, viši referent matične evidencije Fonda PIO.

ZAKON IZ 2006. PREDVIĐA OBAVEZU VERSKIH ZAJEDNICA DA SE UPIŠU U REGISTAR

Večernje novosti

Upisano samo 17 verskih zajednica od oko 60 koliko postoji. Legalni okupljaju oko 20.000 vernika, a neupisanih je desetine hiljada, pišu "Novosti".

Crkva Hristova ljubav, Crkva Božija, Slobodna crkva, Jehovini svedoci, Zavetna crkva Sion - samo su neke od verskih zajednica upisanih u Registar crkava i verskih zajednica koje vodi Ministartvo vera Srbije.

Na ovom spisku nalazi se ukupno 17 zajednica, od kojih je poslednja - Hristova Jevanđeoska crkva - registrovana prošle godine. Sve zajedno, one okupljaju više od 20.000 vernika. Najveći su adventisti, kojih ima desetak hiljada.

Reč je o malim verskim zajednicama koje ”prave društvo” tradicionalnim crkvama kojima je status priznat na osnovu trajanja i postojećih propisa. Pored Srpske pravoslavne crkve, to su i Rimokatolička, Slovačka evangelistička, Reformatorska i Evangelistička hrišćanska crkva, kao i Jevrejska i Islamska zajednica. Ovom krugu pripada i Eparhija Rumunske pravoslavne crkve ”Dakija Feliks”, čije je središte u Vršcu.

"Zakon iz 2006. predvideo je obavezu verskih zajednica da se upišu u registar," objašnjavaju u Ministarstvu vera. "Prva je to početkom 2007. godine učinila Adventistička crkva. Da bi imala status pravnog lica, potrebno je da verska grupa podnese potpise najmanje 100 građana."

Ipak, po rečima sociologa religije sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Zorice Kuburić, broj malih verskih zajednica daleko je veći, ali nisu sve registrovane.
"U Srbiji postoji više od 60 različitih verskih grupa," objašnjava Kuburićeva. "Mnoge od njih zakon ne priznaje, jer nisu registrovane. Pojedine važeći zakon smatraju diskriminatorskim, dok ostale imaju stav da je registracija nepotrebna."

Prema nekim procenama, broj tih neregistrovanih zajednica premašuje 40, a tu su svrstani i neki krajnje mistični kultovi i viteški redovi, koje je šira javnost često žigosala pečatom satanizma. Niko nema ni približnu procenu koliko hiljada ljudi svi oni okupljaju. Desetak se ubrajaju u istočnjačke verske zajednice (Hare Krišna, Sai centar, Sathdža Sai Baba, Šri Činmoj...), ali tu su i TM (Savez za transcendentalnu meditaciju), sajentolozi, šamanisti...

To što nisu registrovane, tvrdi sociolog religije Živica Tucić, ne znači da će njihovi pripadnici biti uhapšeni, osim ako u ime vere ne počine neko krivično delo.

"One mogu biti registrovane i kao udruženja građana, a ne moraju biti registrovane uopšte, ali onda nemaju pravo ni da grade zvaničnu crkvu, jer nisu pravno lice," kaže Tucić.

On dodaje da su, za razliku od devedesetih, male verske zajednice, pa i ono što ljudi ovde zovu sektama, u stagnaciji, pa i padu. Polako se redukuju i izložene su unutrašnjim podelama.

DRŽAVA IZBEGAVA DA PRIMENJUJE ZAKON O DRŽAVNOJ POMOĆI?

FoNet

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović izjavio je u intervjuu za nedeljnik Nova Naša reč iz Leskovca da Vlada Srbije, ne da nije počela primenu Medijske strategije, već radi protiv nje i ocenio da je srpsko novinarstvo u nikad gorem stanju.

Obradović je podsetio da je, prema Akcionom planu, u roku od 18 meseci posle usvajanja Strategije predviđeno donošenje novog zakona o javnom informisanju, utvrđivanje predloga zakona kojim se reguliše oblast elektronskih medija, kao i zakona o javnim RTV servisima.

Koliko je poznato, rekao je Obradović, rad na ovim zakonima još nije počeo, što je u neku ruku i očekivano, jer je iluzorno nadati se da će se vlast u predizborno vreme baviti osetljivim zakonodavnim poslom.

Ono što nas, međutim, brine je zapravo izbegavanje države da primenjuje Zakon o državnoj pomoći, što je obaveza iz Medijske strategije, koji je stupio na snagu 1. januara 2012. godine, rekao je Obradović.

Prema njegovim rečima, taj zakon zabranjuje svaku državnu pomoć kojom neki subjekt na tržištu stiče privilegovan položaj.

Vlada je, naime, već opredelila sredstva za Novinsku agenciju Tanjug, čime se druge dve agencije, Beta i FoNet, dovode u neravnopravan položaj, ukazao je Obradović.
Vrednost Medijske strategije, kao okvirnog dokumenta, ogledaće se upravo u realizaciji Akcionog plana kojim se predviđa stvaranje drugačijeg legislativnog ambijenta, u kojem ce država povući iz vlasništva u medijima, a njena uloga svesti na finansiranje javnog interesa.

Medijska strategija, precizirao je Obradović, trebalo bi da omogući i ravnopravnost svih medijskih subjekata na tržištu, pre svega kroz institut javnog konkursa i nezavisnih komisija.
On veruje da će vlast "u jednom trenutku" morati, "makar nevoljno", da se odrekne uticaja u državnim medijima, jer dosadašnja rešenja ne mogu pravno da opstanu, ukoliko Srbija želi i dalje da ide evropskim putem.

Postojeća rešenja, blago rečeno, nisu u skladu sa evropskom praksom, napomenuo je Obradović i konstatovao da je srpsko novinarstvo, "blago rečeno", u nikad gorem stanju".
"Nekome će zazvučati kao prejaka ocena, ali srpsko novinarstvo danas može se meriti, po mnogim parametrima, samo sa periodom Miloševićeve vladavine", smatra Obradović.
Pritisci na medije, kontrola medija, težak materijalni položaj novinara, srozavanje novinarskih standarda, objasnio je Obradović, to je ono što danas karakteriše srpsko novinarstvo.
Ne postoji politička volja da se uvede red u medijski sektor i da mediji, kao što je to slučaj u državama sa razvijenom demokratijom, zauzmu značajan kontrolni položaj, precizirao je Obradović.

U strogo kontrolisanom haosu, ocenio je Obradović, najlakše je manipulisati i medijima i novinarima i zato se ovakvo stanje svesno održava.
Upitan koliko su mediji i novinari profesionalni i samostalni, Obradović je odgovorio:

"Onoliko koliko su mediji oslobođeni od političkog i ekonomskog pritiska vlasti, tajkuna, određenih službi. Po mojoj proceni, jako malo".

DRŽAVNI TREZOR SRBIJE PONUDIO NA PRODAJU ZAPISE VREDNE 120 MILIONA EVRA, OD ČEGA JE PRODATO ZAPISA U VREDNOSTI 55,2 MILIONA EVRA

Beta, Novosti

Zapisi su prodati po godišnjoj diskontnoj stopi od 5,95 odsto, a na naplatu dospevaju 27. februara 2013. godine.

Naredna aukcija državnih hartija od vrednosti zakazana je za 22. februar, kada će na prodaju biti ponudjeni dvogodišnji državni zapisi u vrednosti pet milijardi dinara.

S obzirom na značajnu poresku olakšicu, koju odnedavno imaju strani investitori, moglo bi da se očekuje i veće interesovanje van granica Srbije. Stranci su, naime, sada oslobođeni plaćanja poreza na dobit koju ostvare po kamatama na ove hartije.

Naime, izmenama poreza na dobit pravnih lica, strane kompanije (nerezidenti) od sada ne moraju da plaćaju porez na prihode po osnovu kamate na dužničke hartije od vrednosti. Ovo se odnosi na sve obveznice i zapise koje emituje Republika, pokrajina, opština ili Narodna banka Srbije

Inače, u državnim hartijama od vrednosti koje su vezane za stranu valutu nalazi se ukupno 552,9 miliona evra. Ova vrednost je već nekoliko meseci nepromenjena, pošto država Srbija nije emitovala nove, niti plaćala dug za već izdate ovakve hartije. Međutim, kod dinarskih vrednosnih papira situacija je drugačija.

"Stanje dinarskih državnih hartija u poslednjem tromesečju 2011. godine smanjeno je za 6,1 milijardu dinara, budući da je iznos koji je dospeo na naplatu bio viši od iznosa prodatih hartija. Podsetimo, u decembru su održane samo dve aukcije", navode analitičari Narodne banke Srbije u najnovijem izveštaju o inflaciji.

Interesantno je da je u poslednja tri meseca prošle godine zabeležen odliv po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti (takozvane portfolio investicije), i to u iznosu od 17,6 miliona evra. To je u suprotnosti sa prethodnim periodom kada su ove investicije nadmašivale direktne strane.

"Takvim kretanjima doprinela je veća averzija investitora prema riziku za ulaganja u regionu, kao i smanjen obim emisija državnih hartija od vrednosti dužih ročnosti", navode u NBS, dodajući da su već u januaru 2012. stranci ponovo počeli da kupuju državne hartije od vrednosti.

GUVERNER NBS UPOZORAVA DA SRBIJA NE BI SMELA VIŠE DA POVEĆAVA JAVNI DUG, KOJI JE VEĆ PREMAŠIO 45 ODSTO BDP

B92, Beta, Tanjug, Biznis

"Naš javni dug je prešao 45 odsto BDP-a. Veliki deo našeg duga je dug u devizama. Otuda kretanje kursa utiče i na nivo našeg duga. Ako ima depresijacije onda će dug mnogo lakše da probije granicu od 45 odsto BDP-a", upozorio je Šoškić u intervjuu za magazin "Biznis".

Sa druge strane, Ministarstvo finansija je danas objavilo da je javni dug Srbije na kraju januara 2012. godine bio je 14,47 milijardi evra, što je 43,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Kako podsećaju iz Ministarstva, na kraju 2011. godine javni dug je iznosio 14,46 milijardi dinara i imao učešće od 45,1 odsto u BDP-u.

Učešće javnog duga u BDP je Zakonom o budžetskom sistemu ograničeno na 45 odsto.
Na pitanje kako će Srbija finansirati javni dug ove godine, Šoškić je upozorio na opasnost od rasta riziko premije zemlje, koji se može desiti i zbog odlaganja dogovora sa MMF-om.

On je precizirao da to može da se odrazi i na uslove i strukturu finansiranja javnog duga.

"Po svoj prilici, uslovi mogu biti nepovoljniji nego što su bili 2011. godine", upozorio je Šoškić i napomenuo da kao odgovorna država, moramo na vreme da pravimo alternative, a ne da budemo iznenađeni „snegom koji je pao u januaru“, kad mu je i vreme.

Govoreći o zaustavljanju aranžmana sa MMF-om, Šoškić je ocenio da bi vreme do njegovog nastavka Srbija trebalo da iskoristi za reformu javnog sektora i poreskog sistema.

Po njegovim rečima, nema razloga za paniku, ni za destabilizaciju i imamo mogućnost da sve nastavimo tamo gde smo stali.

Guverner NBS je naglasio da reforma javnog sektora mora da se ostvari bez obzira na to što je politički nepopularna i tema broj jedan za svaku vlast.

"Zaista verujem da je trebalo da učinimo napor da se ta pozitivna revizija aranžmana ostvari jer je to najjednostavniji način čuvanja poverenja prema Srbiji. Kako će se odsustvo pozitivne revizije aranžmana sa MMF-om odraziti na riziko premiju - sigurno ne dobro", kazao je Šoškić i naglasio da je od posebne važnosti da u ovom narednom periodu pokažemo da i bez nadzora MMF-a vodimo kredibilnu fiskalnu politiku.

U odgovoru na pitanje šta se planira sa sadašnjim državnim bankama, Šoškić je predočio da nova regulativa banaka - Bazel 2 zahteva dokapitalizaciju banaka jer se uvodi jedan novi rizik u obračun adekvatnosti kapitala.

"Zbog toga je većina stranih banaka izvršila dokapitalizaciju. To treba da se uradi i kod domaćih banaka", objasnio je guverner i napomenuo da neke domaće banke još uvek nemaju adekvatan kapital za nivo rizičnosti njihovih portfolija.

NBS je zbog toga uvela prinudnu upravu u jednu od tih banaka (Agrobanka), jer mora da se obezbedi puna solidnost svake finansijske insitucije i da kapital bude adekvatan rizicima u bilansima, jer je očuvanje finansijske stabilnosti ključno za Srbiju, smatra Šoškić.

HAŠKI TRIBUNAL ODBIO ZAHTEV HRVATSKE DA UČESTVUJE U ŽALBENOM POSTUPKU PROTIV HRVATSKIH GENERALA

Haški tribunal odbio je zahtev Hrvatske da učestvuje u žalbenom postupku protiv hrvatskih generala Anta Gotovine i Mladena Markača, nepravosnažno osuđenih na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog progona Srba iz Kninske krajine 1995.

Sredinom decembra prošle godine, vlasti u Zagrebu su Tribunalu podnele opširan poverljivi podnesak u kojem su zatražile da njihovi argumenti u korist osuđenih generala budu razmotreni u okviru postupka o žalbama koje su oni podneli.

Žalbeno veće Tribunala danas je taj zahtev odbilo kao neutemeljen u statutu suda. Odbijen je i dodatni zahtev Hrvatske da u žalbenom postupku protiv Gotovine bude saslušana kao "prijatelj suda" (Amicus curiae).

U danas objavljenoj odluci piše, pored ostalog, da je Hrvatska u svom zahtevu protumačila da je prvostepenom presudom i sama označena kao odgovorna za zločine u Kninskoj krajini, zato što se kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata, osim Gotovine i Markača, u presudi navode i drugi zvaničnici hrvatskih vlasti. Hrvatska je, stoga, smatrala da ima pravo da učestvuje u žalbenom postupku.

Odbacujući taj zahtev, veće predsedavajućeg Teodora Merona (Theodor), koji je i predsednik Tribunala, naglasilo je da to što je u prvostepenoj presudi utvrđeno da je postojao udruženi zločinački poduhvat protiv krajiških Srba ne znači da je utvrđena i odgovornost države Hrvatske, već samo individualna odgovornost Gotovine i Markača.

General Gotovina je u aprilu prošle godine, kao zapovednik operacije Oluja u avgustu 1995, osuđen na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine.
Pored Gotovine, za zločine tokom i posle ofanzive na Knin, nepravosnažno je osuđen i policijski general Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je drugooptuženi Ivan Čermak oslobođen krivice.

Odbrane osuđenih uložile su žalbe na tu presudu. Sudija Meron nedavno je najavio da će rasprava o tim žalbama biti održana na proleće.

Beta, RTV

U NEMAČKOJ USKORO ZAKON O PLAVOJ KARTI KOJOM SE OLAKŠAVA ZAPOŠLJAVANJE STRUČNJAKA IZ DRUGIH ZEMALJA

Takozvana "Plava karta“ počela je da se primenjuje i u Nemačkoj gde se privrednici odavno žale na nedostatak stručne radne snage.

Za Biljanu Stojanovsku Nemačka je "divna zemlja, divnih ljudi“. Ona je završila Mašinski fakultet u Skoplju. Ovog januara uspešno je odbranila i magistarski rad.

Još tokom studija pokušala je da pronađe posao u Nemačkoj, ali tek sada, kroz program "Blue card“, ima šanse da u tome i uspe.

Oni koji dobiju "plavu kartu“ ne podležu proverama da li za njihovo radno mesto ima na raspolaganju kvalifikovanih državljana neke od zemalja EU. Takođe, nema problema ni sa dobijanjem dozvole boravka i dolaska ostalih članova porodice.

Pre nego što iskoristi "plavu kartu“, Biljana Stojanovska ipak mora da ispuni neke preduslove. Ona mora da pronađe firmu koja će da je zaposli. Do sada su njene šanse za to bile mnogo manje, jer su prednost prilikom zapošljavanja imali državljani zemalja EU.

Novi zakon trebalo bi da u prvi plan istakne stručnost kandidata za radno mesto, a ne to odakle dolazi. Stojanovska bi osim toga morala da dobije obećanje budućeg poslodavca da će njena plata da iznosi najmanje 33.000 evra godišnje.

Ilona Rizen, ekspert pri Institutu nemačke privrede, smatra da je to realna zarada za početnika u toj struci. Ona dodaje da na nemačkom tržištu rada trenutno nedostaje 60 vrsta stručnjaka. Najviše se traže matematičari, informatičari, stručnjaci za prirodne nauke i za tehniku.

"Blue card“ nosi sa sobom i određene rizike. U slučaju otkaza se ta dozvola za rad i boravak može oduzeti ako se u roku od tri meseca ne pronađe novi posao. Ilona Rizen smatra da je to vrlo kratak rok. I nemačkim stručnjacima je ponekad potrebno više vremena dok se snađu i pronađu novo radno mesto. Biljana Stojanovska je ipak optimista. Ona je spremna na taj rizik.

U svakom slučaju mora još da se potrudi i bolje nauči nemački jezik, koji trenutno slabo govori. Zašto se onda opredelila baš za Nemačku? Kaže da tu zemlju poznaje od ranije i dodaje: "To je stabilna država, s odličnim uslovima za život i rad. Osim toga, sviđaju mi se disciplina, tolerancija i privredni napredak.“

Dojče vele, B92

PONOVO TREBA RAZMISLITI O NOVOM BEČKOM SPORAZUMU SA NAJVEĆIM BANKAMA U ZEMLJI DA NE SMANJUJU OBIM KREDITA

Tanjug

Bankarski sektor u Srbiji suočiće se sa brojnim izazovima ove godine, kaže predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić.

On je kao izazove naveo skup i teško dostupan kapital iz inostranstva, pa čak i mogućnost ulaska države kao većinskog vlasnika.

U narednih četiri do pet godina velika je verovatnoća da će se desiti konsolidacija i smanjenje broja banaka na domaćem tržištu zbog istih procesa u inostranstvu, nagovestio je on.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke je podsetio na spajanje grčkih Alfa i EFG banke koje su se ujedinile na evropskom nivou, nakon čega će to učiniti na lokalnim tržištima.

Carić je rekao da neće biti iznenađenje ako se u narednim godinama dogode akvizicije banka u Evropi, što će imati odjeka i na srpsko tržište, ocenivši da je bankarski sektor u zemlji preveliki za ovako malo tržište.

On se dotakao i nagoveštaja da bi država u Komercijalnoj banci trebalo da obavi dokapitalizaciju od oko 100 miliona evra, istakavši da ukoliko se za to nabave sredstva neće biti reči o privatizaciji u sledećih nekoliko godina, a da će u suprotnom privatizacija biti neminovna 2013.

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da bi ponovo trebalo razmisliti o novom Bečkom sporazumu sa najvećim bankama u zemlji da ne smanjuju obim kredita.

Jelašić, koji je u NBS proveo osam godina, upozorio je na opasnost i probleme koje u ovoj godini mogu da izazovu problematični krediti zbog smanjenja profitabilnost banaka.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE

Tanjug

Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.

Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.

Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.

"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.

On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".

Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.

"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.

"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA

Tanjug

Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).

Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.

Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.

"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.

"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.

DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA

Tanjug

Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.

Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.

Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.

"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

KLIJENTI KOJI DO SADA NISU USPELI DA ISKORISTE STARE NIS BONOVE ZA GORIVO, MOĆI ĆE DA IH DO 30. MARTA VRATE NA BLAGAJNAMA KOMPANIJE, ZBOG UVOĐENJA NIS KARTICA ZA GORIVO

Klijenti koji do sada nisu uspeli da iskoriste stare NIS bonove za gorivo, moći će da ih do 30. marta vrate na blagajnama kompanije, zbog uvođenja NIS kartica za gorivo, saopštila je Naftna industrija Srbije.

Prijem neiskorišćenih bonova obavljaće se svakog radnog dana od 8 do 15 sati u Beogradu (ulica Milentija Popovića 1) i u Novom Sadu (ulica Bulevar Oslobođenja 69).

Vrednost bonova može biti nadoknađena na način koji odgovara klijentu: ili uplatom sredstava na račun, dopunom NIS debitne kartice ili za plaćanje dospelih obaveza.

NIS je prestao sa izdavanjem bonova još prošle jeseni, kada je kompanija uvela NIS kartice za gorivo, kao savremeni sistem bezgotovinskog plaćanja.

Benzinske stanice NIS-a su bonove za gorivo primale do 1. januara ove godine. Kompanija je do sada izdala više od 100.000 NIS kartica za gorivo koje se koriste na više od 400 kompanijskih benzinskih stanica širom Srbije.

Ovaj ekonomičan i komforan sistem plaćanja, danas koristi više od 5.500 pravnih lica.

Detaljna informacija o NIS kartici za gorivo nalazi se na korporativnom sajtu www.nis.rs u delu "Kartica za potrošače".

Za više informacija o prijemu ranije izdatih i neiskorišćenih bonova, potrošači se mogu obratiti na telefone: 011/ 222 92 05 i 021 /481 39 10.

Izvor: Tanjug, 21.2.2012.

ZAHVALJUJUĆI DVOGODIŠNJEM PROJEKTU KOJI JE RAZVIJEN ZAJEDNO SA JAPANSKOM AGENCIJOM ZA MEĐUNARODNU SARADNJU (JICA) RGZ MOŽE DA IZRADI DIGITALNU KARTU BILO KOG DELA SRBIJE

Republički geodetski zavod (RGZ) ima kapacitet da izradi digitalnu kartu bilo kog dela Srbije zahvaljujući dvogodišnjem projektu koji je razvijen zajedno sa japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA), izjavio je danas direktor RGZ Nenad Tesla.

On je naveo da su u Zavodu za dve godine ovladali svim tehologijama i znanjem potrebnim da se izradi digitalna osnova državne karte Srbije u razmeri 5.000 i 10.000.

On je na seminaru "Projekat razvoja kapaciteta za izradu digitalne osnove državne karte u Srbiji" podsetio da podaci za analognu osnovu karte datiraju još iz perioda od 1957. do 1967. godine.

Tesla je izrazio nadu da će Vlada Srbije 2012. godinu proglasiti godinom geodetske delatnosti povodom 185 godina njenog postojanja u Srbiji.

Član ekspertskog tima JICA Zenići Chiba je istakao da je svrha tog projekta bila stvaranje održivog sistema za reviziju i izradu digitalnih topografskih karata, odnosno osnove digitalne državne karte.

Prema njegovim rečima, jedan od glavnih rezultata projekta jeste donošenje neophodne zakonske regulative, ali i pripremanje propisa koji se tiču simbola na kartama i dokumentovanja podataka.

Čiba je podsetio da je Vlada Srbije 2008. godine od Vlade Japana zatražila projekat za uspostavljanje infrastrukture koja će obuhvatiti prostorne informacije i njihovo usklađivanje sa međunarodnim standarrdima.

Cilj ovog projekta jeste i promovisanje stranih ulaganja, rekao je on i dodao da se projekat u kome je ucestvovao 51 stručnjak iz Japana završava u martu ove godine.

Izvor: Tanjug, 21.2.2012.

ZA BUDUĆE VOJNE PENZIONERE REŠENJA JEDINO U MINISTARSTVU ODBRANE: Bez obzira da li su iz Beograda ili unutrašnjosti, prva rešenja za odlazak u penziju mogu dobiti jedino u Nemanjinoj 30 u sedištu Ministarstva odbrane.Članovi porodica onih koji su umrli zaključno sa 31. decembrom prošle godine za isplatu naknade treba da se obrate na staru adresu, u Krunskoj 13, u Beogradu, a ukoliko zahteve budu predali filijalama Fonda PIO, oni će takođe biti tamo prosleđeni

Vojni penzioneri će ubuduće penzije dobijati jednokratno i to oko šestog u mesecu za prethodni mesec, izjavio je finansijski direktor Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje Ivan Mimić.

On je naglasio da budući vojni penzioneri, bez obzira da li su iz Beograda ili unutrašnjosti, prva rešenja za odlazak u penziju mogu dobiti jedino u Nemanjinoj 30, gde je sedište Ministarstva odbrane.

Mimić je za najnoviji broj "Glasa osiguranika" objasnio da je njihov poslodavac Ministarstvo odbrane, sa sedištem u Beogradu, tako da svi oni pravo na penziju mogu da ostvare samo u filijali u glavnom gradu.

On je naveo da je termin isplate zadržan, jer je to bio datum kada su vojni penzioneri, po ranijem sistemu primali prvi deo svojih penzija do Nove godine.

"Kada je reč o korisnicima, dakle o onima koji su već u penziji a treba da ostvare neko pravo kao što su tuđa nega i pomoć, porodična penzija, telesno oštećenje... za rešavanje njihovih zahteva nadležne su filijale Fonda PIO prema mestu prebivališta, kojima ubuduće treba takve zahteve i da podnose", rekao je Mimić.

Mimić je istakao da, kada se radi o ostalim pravima iz penzijsko-invalidskog osiguranja ima određenih razlika u njihovom ostvarivanju kada su vojni penzioneri u pitanju.

Pravo na isplatu naknade pogrebnih troškova, na primer, različito je za članove porodica onih koji su preminuli pre 1. januara 2012. godine i posle tog datuma, pa tako članovima porodica preminulih korisnika vojnih penzija od 1. januara ove godine isplatu pogrebnih troškova obavlja Fond PIO u visini naknade koja se isplaćuje korisnicima penzija iz osigurnaja zaposlenih.

Članovi porodica onih koji su umrli zaključno sa 31. decembrom prošle godine za isplatu naknade treba da se obrate na staru adresu, u Krunskoj 13, u Beogradu, a ukoliko zahteve budu predali filijalama Fonda PIO, oni će takođe biti tamo prosleđeni.

Ono što najviše zanima vojne penzionera svakako je pitanje duga nastalog 2004. od 2007. godine, a čija isplata još nije generalno rešena.

Veliki broj penzionera je još tada odlučio da preko suda ostvari svoja prava, neki od tih postupaka su u procesu rešavanja, tako da sudovi donesu na dan oko 40 pravosnažnih rešenja, a novac, otprilike oko deset miliona dinara dnevno se isplaćuje sa računa Fonda PIO.

Ovaj problem, kako očekuju nadležni u tom fondu, biće rešen kada Skupština Srbije usvoji zakon kojim će ovo dugovanje biti pretvoreno u javni dug i isplaćeno svima u tri rate sa pripadajućom kamatom.

Na isplatu javnog duga imaće pravo i vojni penzioneri koji nisu podneli tužbu sudu, kao i članovi porodica, odnosno naslednici onih korisnika koji su u međuvremenu preminuli.

Od 1. januara 2012. godine i vojni osiguranici i korisnici postali su deo jedinstvenog sistema penzijskog i invalidskog osiguranja Fonda PIO.

Preneta je kompletna baza podataka, odnosno 47.169 vojnih penzionera.

Izvor: Tanjug, 21.2.2012.

KONFERENCIJA O RADNOJ EKSPLOATACIJI KAO OBLIKU TRGOVINE LJUDIMA BIĆE ODRŽANA 1. I 2. MARTA 2012.GODINE

ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima poziva sve zainteresovane na Konferenciju o trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije na kojoj će biti reči o pravima radnika, eksploataciji radnika i poboljšanju politika u ovoj oblasti, kako u pogledu prevencije, otkrivanja i krivičnog gonjenja počinilaca, tako i u pogledu odgovarajuće identifikacije i tretmana žrtava radne eksploatacije.

Konferencija će se održati u Beogradu, 01. marta, 2012. godine, 15.30-18.30 i 02. marta, 2012. godine, 9.30-17.00 U Hotelu Zira, Ruzveltova 35.

Radna eksploatacija kao oblik trgovine ljudima je u porastu poslednjih nekoliko godina, što potvrđuju i podaci ASTRA SOS telefona, ali i drugih relevantnih aktera u borbi protiv trgovnine ljudima u našoj zemlji. Uzlazni trend u broju otkrivenih slučajeva radne eksploatacije nije zabeležen samo u Srbiji, već i u ostatku Evrope.

Beogradska Konferencija o trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije okupiće učesnike iz Srbije, Evrope i Evroazije sa ciljem razgovora o različitim problemima u vezi sa eksploatacijom radnika i trgovinom ljudima. Tokom konferencije, učesnici, ASTRA i partneri će zajedno raditi na formulisanju preporuka za unapređenje politike u ovoj oblasti.

Organizator će snositi troškove učešća na konferenciji, tj. troškove obroka, kafe pauze, i troškove radnih materijala. Sve ostale individualne troškove snose sami učesnici.

Najljubaznije Vas molimo da potvrdite Vaše učešće do 22. februara 2012. na mail adresu astra@astra.rs ili na broj telefona011/2635114 zbog ograničenog broja mesta.
Konferencija se organizuje u okviru projetka "Make it work - fighting trafficking and exploitation of workers" finansiranog od strane Delegacije EU u Srbiji.

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 21.2.2012.

ROK ZA POTPISIVANJE UGOVORA O PLAĆANJU DUGA JKP-u "INFOSTAN" PRODUŽEN DO KRAJA FEBRUARA

Na predlog predsednika Skupštine grada Aleksandra Antića, Gradsko veće Beograda usvojilo je odluku da se produži rok za potpisivanje ugovora o plaćanju duga za komunalne usluge do kraja februara.

Zbog vanredne situacije i vremenskih neprilika u Beogradu, veliki broj Beograđana nije bio u mogućnosti da iskoristi pogodnosti koje im je grad Beograd pružio preko JKP "Infostan" potpisivanjem ugovora o isplati duga za komunalne usluge na rate, uz otpis dela kamate. I pored loših vremenskih uslova, više hiljada naših sugrađana je ovih dana posetilo radne jedinice "Infostana" u svojim opštinama, ali nisu svi uspeli da potpišu odgovarajuće ugovore.

Prethodni formalni rok važenja zaključka Gradskog veća istekao je u ponedeljak, 20. februara, a zbog državnog praznika i neradnih dana, taj rok je faktički bio još kraći.
Usvajanjem predloga predsednika Skupštine grada Beograda, rok se produžio do srede, 29. februara, što je razuman i opravdan rok da više hiljada zainteresovanih izmiri svoje obaveze i priključi se ogromnoj većini Beograđana koji redovno plaćaju komunalne proizvode i usluge.

Izvor: Vebsajt Grada Beograda, 21.2.2012.

PROMOVISAN OBRAZOVNI PORTAL "KLIK DO ZNANJA" - INTERNET KATALOG ZA OBRAZOVNE TEME

Obrazovni portal "Klik do znanja", koji je "onlajn" promovisan u "Majkrosoftovoj" kancelariji u Beogradu, predstavlja Internet katalog sa linkovima do korisnih sadržaja vezanih za nastavne predmete, ali i druge teme važne za obrazovanje.

Katalog je stvorila samoorganizovana grupa od oko 40 nastavnika iz mnogih gradova u Srbiji kao što su Bačka Palanka, Vršac, Aleksinac, Beograd, Požarevac, Kraljevo i ostali.
Oni su uložili mnogo sati volonterskog rada i organizovali bogatu riznicu znanja na Internetu.

Portal se nalazi na lokaciji www.klikdoznanja.edu.rs ili na www.klikdoznanja.obr.srb (adresa se piše na ćirilici).

Koordinatori projekta i administratori portala su nastavnica VI beogradske gimnazije Snežana Marković i nastavnica ŠC "Nikola Tesla" iz Vršca Svetlana Radlovački.

CISKO EKSPO IT I MREŽNA KONFERENCIJA BIĆE ODRŽANA 20. I 21. MARTA 2012. GODINE U BEOGRADU

Kompanija Cisko organizovaće 20. i 21. marta Cisko Ekspo, jedan od najvažnihih IT događaja u regionu, koji će se ove godine fokusirati na tri velike teme - inteligentne mreže, računarstvo u oblaku i mobilnost.

Generalni direktor kompanije Cisko Srbija Goran Obradović je kazao da će ove godine biti predstavljeni najnoviji trendovi iz oblasti umrežavanja za više od 600 IT profesionalaca iz svih segmenata srpskog tržišta.

"Kroz proteklih 11 godina smo uvideli da je Cisko Ekspo postao najveća IT i mrežna konferencija u regionu i čvrsto verujemo da će koncept inovacija doneti nove ideje koje će pomoći svim učesnicima da razviju nove poslove ili da se dodatno usavrše u oblastima u kojima već imaju liderske pozicije", istakao je Obradović.

Više od 40 prezentacija koje će održati iskusni domaći i inostrani profesionalci pokriće najvažnije teme iz oblasti IT-a i mreža.

Lokalni i globalni partneri kompanije Cisko, demonstriraće uživo najinteresantnije studije slučaja iz perspektive klijenata i korisnika, u okviru izložbenog prostora.

Viši potpredsednik kompanije Cisko i lider za Centralni i region Istočne Evrope Mihael Ganser izneće najnovije viđenje Srbije na nivou globalne konkurentnosti i u kojoj ulozi se pojavljuju informacione tehnologije danas i u kojoj će se naći u budućnosti.

On će objasniti aktuelnu promenu informacione ekonomije u mrežnu ekonomiju i njen uticaj na društvo, poslovanje i tehnologiju.

Demonstracija uživo pokažaće sposobnosti informacionih tehnologija i način na koji kompanije mogu podići svoje poslovanje na viši nivo i pružiti klijentima usluge bolje nego ikada pre.
Cisko Ekspo konferencija će jedanaesti put za redom okupiti tehnološke eksperte, poslovne ljude i donosioce odluka iz oblasti informacionih tehnoloija iz najuspešnijih domaćih i stranih kompanija, inženjere, predstavnike kompanije Cisko iz inostranstva, članove Vlade, vodeće Cisco partnere, servis provajdere...navodi se u saopštenju.

Izvor: Tanjug, 14.2.2012.

RASPISAN KONKURS ZA FINANSIRANJE PROJEKATA UDRUŽENJA U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE NA TERITORIJI GRADA LOZNICE ZA 2012. GODINU

Sredstva iz budžeta grada Loznice za 2012. godinu raspoređuju se sa ciljem da se, obezbeđujući sredstva udruženjima koja se aktivno i u kontinuitetu bave socijalnim pitanjima, održi dostignuti nivo i podrži pluralizam pružalaca i obima vaninstitucionalno pruženih usluga u oblasti socijalne zaštite.

Svrha konkursa je da se sredstva usmere ka podsticanju programarada/projekata ili obezbeđenju nedostajućeg dela sredstava za finansiranje pr ograma rada/projekata koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa u oblasti: socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, pomoći starima, pripadnike/ce romske nacionalnosti i drugi projekti u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe kroz:

- pomoć razvoju i održivosti usluga koje pružaju udruženja koja se bave pitanjima socijalne zaštite,
- promociju i uvođenja usluga u oblast socijalne zaštite koje nisu obezbeđene/finasirane od strane Republike ili lokalne samouprave u javnim institucijama, nego ih sprovode udruženja.
Sredstvima koja se raspoređuju ovim konkursom podržavaju se sledeće oblasti:

- Aktivnosti predviđene planom rada udruženja kojima se obezbeđuje nastavak pružanja održivih usluga koje udruženjaveć sprovode,
-Posebni projekti, kojima se doprinosi uspostavljanju i razvijanju održivih usluga koje imaju veći obuhvat ugroženih grupa i za koje su obezbeđena donatorska sredstva.

Projekti koji se zasnivaju na edukacijama biće podržani, u meri u kojoj neposredno doprinose poboljšanju položaja određene ugrožene grupe.

Grad Loznica ovim sredstvima neće finansirati:

1) Pojedince za učešće na konferencijama, putovanjima,finansiranje studija i za slične aktivnosti,
2) Inicijative koje donose profit udruženjima građana,
3) Aktivnosti političkih i stranačkih organizacija, verskih organizacija, grupa i sekti,
4) Vladine organizacije ili institucije, uključujući škole, mesne zajednice i dr.,
5) Organizacije čiji je osnivač grad Loznica,
6) Aktivnosti koje zagovaraju netolerantnost i nasilje,
7) Adaptacije,sanacije i rekonstrukcije objekata.

PRIJAVLJIVANJE - OPŠTA PRAVILA

Pravo na podnošenje prijave imaju udruženja građana, koja ispunjavaju sledeće uslove:

- da su registrovane kod nadležnog organa;
- da imaju sedište ili ogranak na teritoriji grada Loznice i deluju na tom području kao gradska, međuopštinska ili republička udruženja;
- da su osnovana radi ostvarivanja ciljeva iz oblasti socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, pomoći starima, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, kao i humanitarni programi u kojima udruženja isključivo i neposredno sledi javne potrebe;
- da obavljaju aktivnosti socijalno-humanitarnog, zdravstveno-edukativnog i preventivnog karaktera;
- da je nadležan organ udruženja usvojio izveštaj o finansijskom poslovanju udruženja za 2011.godinu;
- da su program rada / projekat, odnosno aktivnosti, predviđene usvojenim programom rada udruženja za 2012.godinu od strane nadležnog organa udruženja;
- da predložene aktivnosti (i sredstva za realizaciju istih) sprovode na teritoriji grada Loznice.

Udruženja koja su dobila sredstva za realizovanje programa rada/projekta moraju najmanje jednom godišnje da čine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava i taj izveštaj dostavljaju davaocu sredstava.

Projekti koji se sprovode i u susednim zemljama ili i u zemljama regiona mogu da budu podržani samo u onim delovima koji se sprovode na teritoriji grada Loznice, ukoliko su ti delovi napisani kao samostalne konzistentne celine grupa aktivnosti.

Podnosilac prijave može da se opredeli da realizuje program rada/ projekat u saradnji sa jednim ili više partnerskih udruženja.U slučaju partnerstva, puna pravna i finansijska odgovornost za sprovođenje programa rada / projekta leži na podnosiocu prijave.

Nacionalna i međunarodna udruženja sa sedištem izvan područja grada mogu da deluju kao partnerske organizacije podnosioca zahteva, ali ne mogu da imaju finansijske koristi od dotacije ili da budu primaoci dotacije iz budžeta grada Loznice.

Period trajanja predloženih aktivnosti je do kraja 2012. godine.

Budžet:

Grad je namenio ukupno 3.000.000 dinara za sufinansiranje programa rada / projekata udruženja u ovoj oblast. Predlozi koji uglavnom imaju za cilj da pokriju operativne troškove neće biti visoko ocenjeni. Većina dotacija će se kretati u razmaku od 25.000 do 400.000 dinara. Isto udruženje može podneti najviše dve prijave, pri čemu ukupan predviđeni budžet jednog programa rada/projekta ne može biti manji od 50.000 dinara ni veći od 700.000 dinara.

Za više detalja posetite: http://www.loznica.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/KONKURS%20ZA%20SOCIJALNU%20ZASTITU%20ZA%202012.pdf (ONLINE) ili http://www.loznica.rs/ (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 14.2.2012.

ODLOŽEN PETI TRADICIONALNI STRUČNI SKUP U ORGANIZACIJI AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA

Obaveštavamo sve zainteresovane da se odlaže peti tradicionalni stručni skup u organizaciji ALSU planiran za mart 2012. godine. Bliže informacije o novom terminu savetovanja biće blagovremeno objavljene na portalu ALSU.

Izvor: Vebsajt Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, 14.2.2012.

POTPISAN PLAN BILATERALNE VOJNE SARADNJE ZA 2012. GODINU SA ITALIJOM

Pete bilateralne konsultacije između мinistarstаva odbrane Republike Srbije i Republike Italije, koje su predvodili državna sekretarka dr Tanja Miščević i šef Treće Uprave general Salvatore Farina, održane su 13. februara u Rimu.

Obostrano je konstatovano da je saradnja u oblasti odbrane u poslednje tri godine unapređena i po sadržaju i broju aktivnosti. Nedavna poseta ministra Šutanovca Italiji predstavlja dodatni impuls intenziviranju saradnje posebno u oblasti zajedničkog učešća srpskih i italijanskih snaga u mirovnim misijama EU i UN. Italija je najveći zagovornik priključenja Srbije Evropskoj uniji i očekuje da u martu Srbija dobije status kandidata.

Tokom posete potpisan je Plan bilateralne vojne saradnje za 2012. godinu, koji predviđa nastavak saradnje u težišnim oblastima - obuci i edukaciji vojnih kadrova, specijalnih jedinica, timova za razminiranje i oblasti vojne medicine.

Državna sekretarka tokom posete susrela se i sa zamenikom načelnika Generalštaba Vojske Italije, viceadmiralom Kristijanom Betinijem. Оn је ponovio da Italija pruža punu podršku Srbiji u procesu reformi i modernizacije društva, posebno u sistemu odbrane.

Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 14.2.2012.

Izvor: Redakcija, 21.2.2012.

Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.

Izvor: Redakcija, 30.1.2012.